Trgovina - Srbija

Šest poskupljenja na putu do kupca

Na putu od proizvođača do kupca, proizvod poskupi bar šest puta.

Od poljoprivrednika, koji ga napravi, prođe kroz ruke prerađivača, posrednika, nakupaca i trgovaca, a u njegovu cenu se ugradi svako u ovom lancu. Paori tvrde da ulože najviše truda i znoja, ali da plod njihovog rada ubiru mešetari i prodavci.

Za kilogram svinjskog mesa žive vage, na primer, seljak dobija 195 do 205 dinara, a u trgovinama je ta cena i više nego duplo veća, pa ide i do 550 dinara. Apsurd je i što je za kilogram čvaraka, potrebno izdvojiti i više od 1.000 dinara, što je čak pet puta više nego što za kilo mesa zaradi stočar!

Milenko Babić, uzgajivač svinja iz Kuzmina, kaže da je upravo nesrazmera između onog što je potrebno uložiti i cene za koju se životinja može prodati, glavni razlog zašto u oborima sada umesto 35 ima samo 10 krmača.

- Godišnje smo prodavali i po 600 svinja, a sada smo smanjili proizvodnju za 60 odsto - priča Babić.

- Seljaku se najmanje isplati da radi. Hranimo svinje mesecima, lečimo ih, negujemo i onda na kraju zarade i nakupci i klaničari i trgovci, a seljak kad podvuče crtu - znoji se i radi džabe, jer se ne isplati.

I primarni proizvođači mleka su decenijama nezadovoljni svojom pozicijom. Sanja Bugarski, predsednica Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine smatra da su u najtežem položaju paori koji imaju mali broj krava.

- Prosečna cena za litar mleka je oko 30 dinara, a neki od njih dobijaju samo 25 dinara, dok onima koji imaju veće količine mlekare plaćaju i 39 dinara po litru - objašnjava Bugarski.

- Ovaj problem bi se rešio uvođenjem minimalne proizvođačke cene mleka, a to može da se reši vrlo lako, jednom uredbom. Kada vidimo koliko litar mleka košta na policima u trgovinama, ne možemo biti ravnodušni, a naročito se naš trud potcenjuje kada vidimo koje su cene običnog i voćnog jogurta, sira i ostalih prerađevina koje mlekari proizvode od našeg jeftinog mleka.

Poljoprivrednici su pokušali pre nekoliko dana, protestom ispred zgrade Vlade Srbije, da skrenu pažnju nadležnima, da ih proizvodnja pšenice košta četiri dinara više od njene otkupne cene.

- Prilikom otkupa dobijamo 16 dinara za kilogram žita, a jedna kifla u pekari košta čak 25 dinara, što je nedopustivo - smatra član Upravnog odbora „Banatskih paora“ Miroslav Grubanov.

- Poljoprivrednici ne žele da rade na svoju štetu, a za račun otkupljivača, izvoznika i monopolista koji određuju cene.