Trgovina - Srbija

Sivo tržište – šteta za budžet, opasnost za građane

Prava boljka srpske ekonomije je sivo tržište. Samo sistemsko rešenje i zajednički rad nadležnih i privrednika jedino su pravo rešenje za suzbijanje sive ekonomije i šverca akciznih proizvoda, poruka je stručnjaka. Štete za budžet mere se stotinama miliona evra, a proizvodi iz sive zone mogu biti opasni po zdravlje.

Prosečan stanovnik Srbije prošle godine potrošio je tri i po kilograma kafe, popio 1,2 litra žestokih alkoholnih pića i popušio 40 pakli cigareta, a deo toga nabavio u sivim kanalima. Procenjuje se, na primer, da je čak petina srpskog tržišta kafe u sivoj zoni.

"To je četiri do pet hiljada tona ili do pet miliona kilograma sirove kafe. Direktna godišnja šteta za budžet je oko 400 miliona dinara nenaplaćenih akciza, ne uključujući PDV. Najveći deo kafe dolazi iz Crne Gore preko Kosova", ukazuje generalni direktor "Štraus adrijatika" Siniša Daničić.

Prethodnih godina, nelegalno tržište duvana pokrivalo je oko 15 odsto ukupnog tržišta, a godišnji gubitak države iznosio je i do 200 miliona evra. Stvari su se bitno promenile, pa je u prvih sedam meseci 2015. zaplenjeno sedamnaest puta više rezanog duvana nego tokom cele prošle godine.

"Kao posledica takve energične aktivnosti države porasla je naplata akciza za 16 odsto za prvu polovinu godine u odnosu na prošlu godinu. U budućem periodu jako je važno da se država fokusira na borbu protiv sivog tržišta rezanim duvanom i duvanskim proizvodima i da sudovi i tužilaštvo odrade svoj deo posla u ovom lancu", napominje Snežana Krivokapić iz sektora za odnose s javnošću "Japan tabako internešnela".

Goran Macura, načelnik Tržišne inspekcije, ističe da je porast naplate akciza pokazatelj bolje organizacije državnih organa, posebno od donošenja Zakona o inspekcijskom nadzoru.

"Tako da mi sad imamo bolje razvijenu koordinaciju. To je, naravno, daleko od savršene, ali bolje nego što smo imali prošle godine. Tako da su sad sve naše akcije sigurnije i efikasnije", ukazuje Macura.

Tržišna inspekcija sada je posebno usmerena na suzbijanje nelegalne prodaje duvana preko interneta. Međutim, probleme imaju i proizvođači i distributeri žestokih alkoholnih pića.

"Procena je da se na godišnjem nivou proizvede 60 do 80 miliona litara šljivove prepečenice i uopšte rakija u Srbiji. Od toga 80 odsto završi u sivoj zoni. Dođemo do sume od 150 do 160 miliona evra koji ne završi u budžetskoj kasi", podseća Ivan Urošević iz firme "Tok".

Siva zona proizvodi budžetske gubitke, a stručnjaci smatraju da bi zbog zaštite potrošača trebalo pojačano kontrolisati poreklo, način proizvodnje i zdravstvenu ispravnost akciznih proizvoda.