Trgovina - Srbija

Skuplje meso, jeftinije prerađevine

Za korpu od 52 iste namirnice u septembru je potrebno izdvojiti 545 dinara manje nego u junu ove godine. Nabavku u koju spadaju brašno, hleb, testenine i žitarice, sveže meso i suvomesnati proizvodi, zatim mleko i mlečni proizvodi, kao i so, šećer, ulje, jaja i sirće u junu su potrošači plaćali 13.065 dinara – dok ih ova korpa, sa istim namirnicama, danas košta 12.520 dinara, pokazalo je istraživanje Asocijacije potrošača Srbije.

Prema njihovim podacima, istraživanje na ukupnom uzorku pokazalo je da su cene osnovnih životnih namirnica od juna zadržale gotovo isti nivo, međutim kada se pogleda kretanje cena po grupama namirnica vidi se da ipak nije sve povoljnije nego početkom leta.

– Sveže meso poskupelo je od tri do 11 odsto, odnosno sveže svinjsko, juneće i pileće meso plaćamo više od 20 do 30 dinara po kilogramu nego u junu. Sa druge strane, ipak se beleži znatno pojeftinjenje mesnih prerađevina i suvomesnatih proizvoda koji su jeftiniji i za nekoliko stotina dinara po kilogramu. Cene za mleko i mlečne proizvode zadržale su gotovo isti nivo kao i u junu, dok manji rast beleži smrznuta i konzervirana riba, kažu u Asocijaciji potrošača Srbije.

U ovom istraživanju APOS je upoređivao cene u sedam trgovinskih lanaca u tri grada u Srbiji – Beogradu, Nišu i Novom Sadu.

– Za korpu od 52 namirnice najmanje je potrebno izdvojiti u Beogradu – 12.233 dinara, zatim u Nišu 12.369 dinara, a najviše u Novom Sadu – 12.957 dinara. Na uzorku od 49 namirnica za koje su postojala preklapanja u svim marketima u kojima smo kontrolisali cene došli smo do saznanja da je cena korpe najviša u „Merkatoru” –13.328 dinara, u „Maksiju” je 13.263 dinara, u „Idei” – 13.170 dinara, „Univereksportu” – 12.904 dinara, „Rodi” – 12.099 dinara, „Disu” – 11.714 dinara i najjeftinija u „Tempu” – 11.327 dinara, kažu u ovoj organizaciji.

Prema rečima Helene Milićević, izvršne direktorke APOS-a, praćenje cena se  radi po principima koje su uspostavile organizacije potrošača, članice evropske krovne asocijacije potrošača BEUC, tako što se njihovi aktivisti stavljaju u ulogu potrošača.

– To znači da odlazimo u prodavnice nenajavljeno i beležimo samo redovne cene bez akcijskih ponuda koje traju kratko. Od 60 namirnica koje sačinjavaju uzorak, 34 su istog proizvođača i količine, odnosno veličine pakovanja. Od toga 23 namirnice čine one koje su najjeftinije u ponudi, ali takođe iste količine i veličine pakovanja (data šansa trgovačkim robnim markama), izuzev za sveže voće i povrće i sveže meso gde je uzimana u obzir cena po kilogramu, odnosno i kategorija kvaliteta. Ovi parametri uvek važe za sve trgovinske lance i sve gradove – kaže Helena Milićević.

I plata manja

Prosečna zarada u Srbiji, bez poreza i doprinosa, isplaćena u avgustu iznosi 44.630 dinara i u poređenju sa isplaćenom u julu nominalno je manja za 2,1 odsto, a realno manja za tri odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Avgustovska zarada, bez poreza i doprinosa, nominalno je manja za 2,1 i realno manja za 4,1 odsto u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u avgustu 2014. godine.

Ekspres, super, ekstra – market

Potrošačkim organizacijama u Srbiji je teško da sprovode kriterijume koje u ovakvim istraživanjima postavlja BEUC. Naime, tržište Srbije je prilično zatvoreno jer oskudeva u zdravoj konkurenciji, pa su trgovinski lanci po formatima i po lokacijama samo naoko uporedivi. Kako kažu u APOS-u, vlasnici marketa se ne pridržavaju Pravilnika o klasifikaciji trgovinskih formata, nego postoje brojne klasifikacije kao što su „megamarket”, „ekspres”, „super”, „ekstra” i slično – što ne samo da nije u skladu sa pravilnikom već može da dovede potrošače u zabludu. Uz to, iskustvo APOS-a koji cena nadgled više godina, pokazuje da se, bez obzira na format trgovinskog lanca, dogodi da prodavac koji ima najpovoljnije meso i mesne prerađevine istovremeno ima najskuplje voće i povrće.