Trgovina - Srbija

Srbi, Rumuni i Bugari više od trećine budžeta troše na hranu

Građanima Srbije je i dalje na raspolaganju manje od dva evra dnevno za hranu, ili 80 dinara prosečno po obroku.

Po životnom standardu u društvu smo sa samo dve članice EU koje više od trećine porodičnog budžeta izdvajaju za kupovinu osnovnih namirnica, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku i Eurostata.

U Rumuniji i Srbiji više od trećine ukupno raspoloživog novca (35 odsto) troši se na hranu i piće, a u Bugarskoj čak polovina. Ostale članice EU žive značajno bolje. Za ishranu u proseku ne izdvajaju ni petinu zarade. Najbolji standard je u Luksemburgu (gde su ovi izdaci 11 odsto) a ništa lošije nije ni u Velikoj Britaniji (12, 3), Nemačkoj (12,9) i Francuskoj (15,7).

Ono što je alarmantno je pad potrošnje najvažnijih životnih namirnica u 2016. u poređenju sa četvorogodišnjim prosekom (2008–2014). Trpeze su siromašnije mesom, mlekom, voćem, povrćem i drugim najvažnijim namirnicama jer za osnovne potrebe svakom članu domaćinstva sleduje svega 7.702 dinara (62,7 evra) mesečno. Poražavajuće je da recimo pijemo gotovo duplo manje mleka od građana EU. Značajno zaostajemo i u potrošnji svežeg voća i povrća.

– Iako u odnosu na 2015. imamo blagi rast potrošnje proizvoda takozvanog višeg standarda, recimo svinjskog i junećeg mesa, trend je nažalost negativan. Jer u Srbiji se i dalje povećava udeo troškova za hranu i stanovanje u ukupnim rashodima domaćinstva – kaže analitičar Vojislav Stanković, autor analize „Potrošnja hrane u 2016”. On kaže da je nizak životni standard domaćeg stanovništva, koji se graniči sa siromaštvom, ograničavajući faktor za racionalno korišćenje agroekoloških, proizvodnih i ljudskih resursa, pa izlaz treba dugoročno tražiti u izvozu poljoprivrede. Ali naš sagovornik naglašava da će to biti teško jer potražnja pada zbog smanjenja životnog standarda.

– To nije normalan život, potrošači jedva sastavljaju kraj s krajem, njihov standard je i dalje izuzetno nizak. Potrošačka korpa može da podmiri neke osnovne potrebe kada su u pitanju osnovne životne namirnice – kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

U Srbiji se i dalje, kaže, bavimo temom koja se odnosi na puko preživljavanje, a ne na kvalitet života i šta nam je sve potrebno da bi se čovek ostvario kao društveno i socijalno biće koje ima potrebu i za drugim sadržajima osim odlaska u supermarket po hranu.

I trgovci kažu da se oseća da su novčanici sve tanji. Menjaju se kupovne navike i struktura namirnica koje se primarno kupuju. Neki od predstavnika najvećih trgovinskih lanaca i proizvođača mesa priznali su da ovi sektori i te kako osećaju pad standarda stanovništva. Profiti u mesnoj industriji bili su u 2015. godini manji za 10 odsto, a situacija se do sada nije bitnije menjala. U velikim trgovinskim lancima kažu da su puna kolica već neko vreme prošlost, a da građani ozbiljnije kupovine obavljaju uglavnom oko praznika i to na odloženo plaćanje, pošto ih trgovci „kreditiraju” i na godinu dana.