Trgovina - Srbija

Srpska roba dobila pasoš za celi svet

Svaka pegla, cipela ili čaša koje su napravljene u Srbiji dobiće svoj "pasoš" na putu ka tržištima Evrope i sveta. Sertifikati koji prate srpski proizvod biće priznati na stranim tržištima, što će značajno olakšati izvoz domaćih proizvoda. Ovi sertifikati sadrže podatke o artiklu i informacije koje kupcima garantuju bezbednost, a prodavcu slobodan plasman robe. Uspostavljanje ovakvog režima je i obaveza naše zemlje na putu ka Evropskoj uniji.

Do sada je Srbija preuzela 95 odsto standarda i oko 75 odsto tehničkih propisa. Ova oblast je u pregovaračkom procesu sa EU ocenjena kao jedna od najusaglašenijih, a njeno uređenje podrazumeva lakši i jednostavniji izvoz domaćih proizvoda na svetsko tržište.

- Domaći proizvođači, kroz primenu standarda lakše i brže prilagođavaju svoje proizvode zahtevima tehničko-tehnološkog razvoja - objašnjava Jelena Popović, pomoćnik ministra privrede i predsednik Pregovaračke grupe 1 - Slobodan protok robe.

- Primenom određenih standarda kojima se uređuje poslovanje privrednih subjekata, poslovanje postaje organizovanije i samim tim ekonomičnije. U ukupnom rezultatu srpski proizvod, kroz primenu standarda, postaje konkurentniji na domaćem i stranom tržištu.

Jelena Popović napominje da je primena standarda izuzetno važna i da, po međunarodnim istraživanjima, povećava prihod kompanija od 0,5 do čak 15 odsto, na godišnjem nivou. Zbog toga se, smatra naša sagovornica, ulaganje od 1.500 do 10.000 dinara za kupovinu standarda kasnije višestruko isplati.

- Do sada je u Srbiji preuzeto oko 75 odsto evropskog tehničkog zakonodavstva u oblasti električne opreme, aparata za domaćinstvo, mašina, liftova, lične zaštitne opreme, radio i telekomunikacione opreme, hemikalija, tekstilnih proizvoda, obuće, kristalnog stakla - navodi Popovićeva.

- U toku je preuzimanje evropskih direktiva koje uređuju bezbednost igračaka, medicinskih uređaja i građevinskih materijala.

Prevod po prioritetu

- Postavili smo okvire standardizacije i na privredi je sada da to počne da primenjuje - kaže Jelena Popović.

- Oni su veoma zainteresovani za to, jer su svesni da će tako lakše naći kupce za svoje proizvode. Standardi se u većini slučajeva preuzimaju na engleskom jeziku, a prevod tih dokumenata je poprilično skup. Institut za standardizaciju nema dovoljno sredstava da ih sve prevede, ali je do sada, ipak, dosta toga urađeno. Trudimo se da napravimo prioritete i da prvo prevodimo ono što je privredi najpotrebnije.