Trgovina - Srbija

Stavi deklaraciju koju bi kupac želeo da vidi

Trećina kontrolisanih uzoraka garderobe na domaćem tržištu ne odgovara deklarisanom sastavu. Od 320 uzoraka koji su poslati u akreditovanu laboratoriju, 32,8 odsto nije bilo zadovoljavajućeg kvaliteta, navodi se u poslednjem izveštaju tržišne inspekcije. Ovi podaci potvrdili su sumnje da se na našem tržištu nudi tekstil sve lošijeg kvaliteta, a uvoznici i proizvođači očigledno sve više zloupotrebljavaju situaciju u kojoj je nadzor nad ovim delom tržišta prilično komplikovan.

Milan Knežević, vlasnik konfekcije „Modus“ za naš list kaže da ogroman broj proizvoda, koji stižu na naše tržište, nema sertifikate o kvalitetu, a i kada ih uvoznici pribave, postoji mogućnost da na viseću etiketu jednostavno napišu sastav koji će im obezbediti sigurnu prodaju. Praktično, prilikom uvoza deklarišu ga kao 100 odsto poliester, a kada ga puste u prodaju na etiketama napišu drugačiji sastav, najčešće 100 odsto pamuk.

– Beznačajan je broj kupaca koji su u stanju da razlikuju materijale tek tako, pitanjem, a to je prostor za zloupotrebe kojim pribegavaju uvoznici i trgovci. Garanciju kvaliteta trebalo bi, po pravilu, da drži ušivana deklaracija koju svaki proizvođač stavlja na proizvod u procesu proizvodnje. Neki to čine, a neki ne. Međutim, naši prodavci odmah skidaju etikete koje su stigle i zašivaju one za koje su oni procenili da bi mogle da obezbede bržu prodaju, kaže naš sagovornik.

Svi uvoznici su dužni da prilikom uvoza robe obezbede sertifikate o kvalitetu robe, međutim budući da je reč o stotinama različitih artikala, oni praktično za sve pribave jedno ili tek nekoliko rešenja ispitujući kvalitet samo pojedinih artikala. Ostale ili ne deklarišu ili to urade proizvoljno.

– Veliki broj proizvoda koji se uvoze uopšte nije sertifikovano i nema odgovarajuća rešenja o kvalitetu. Pogrešna je teza da se sve vrti oko toga da li ima više ili manje pamuka. Tržište Srbije je fenomen u tome što mnogo više ceni i kupuje garderobu od prirodnih materijala. Poliester ili poliamid je skuplji od kilograma pamuka. Dakle reč je o tome da se uvoznici i trgovci dodvoravaju potrebama ili kupovnoj moći kupaca – kaže Milan Knežević i dodaje da se u Evropi, na primer, mnogo više prodaje garderoba od veštačkih materijala koji su postojaniji.

Suština je i u tome što i inspekcija mora odokativnom metodom da procenjuje da li je nešto u trgovini baš tog kvaliteta koji je deklarisan i tek na osnovu tih sumnji pošalje uzorke u laboratorije na kontrolu. Ukoliko se desi da inspekcija nije bila u pravu i da je kvalitet odgovarajući onom istaknutom na etiketi, inspekcija snosi troškove ovih skupih analiza. Knežević kaže da je to pat pozicija u kojoj je nadzor vrlo komplikovan, što je idealna situacija za zloupotrebe.

Prema njegovim saznanjima, ekstraprofiti se danas prave i na tome što proizvođači izbegavaju dodatne tehnološke procese kojim se obezbeđuje postojanost tkanina, boja i materijala. Na pitanje kako su ovi problemi rešeni u Evropi naš sagovornik kaže da je pitanje odgovornosti rešeno u čitavom lancu, a proizvođač je dužan da deklaraciju uskladi sa svim parametrima i sirovinama koje su ugrađene u njega. Tamo odgovara i proizvođač i trgovac, a kazne su ogromne za ovakve prestupe, kaže on.

Standardi koji se odnose na kvalitet odevnih predmeta na evropskom i svetskom tržištu stalno se menjaju. Razvijene zemlje poput Nemačke, Austrije i Francuske imaju obavezno i dodatna pravila kojih proizvođači i uvoznici moraju da se pridržavaju. U Austriji je, na primer, izuzetno važan kriterijum postojanost boja na garderobi. Manje je poznat podatak da je upravo kvalitet boje na ovim proizvodima vrlo važan, zbog čega se čak 100, od ukupno 350, standarda kvaliteta tekstila odnosi i reguliše kontrolu boja koje se koriste u ovoj industriji. Inače nije samo važno da li odeća vremenom gubi boju, trebalo bi da je postojana, nego se kontrole odnose i na kvalitet tih boja u smislu zaštite (odeća ne mora da bude samo lepa, ona bi trebalo i da štiti).

Prema podacima tržišne inspekcije u akreditovanoj laboratoriji CIS Institutu Beograd kontrolisana je metražna roba i odevni predmeti, a među uzorcima su bili podjednako zastupljeni i domaći i uvozni proizvodi, uglavnom iz EU, Turske i Kine. Rezultati su pokazali da kod 105 uzoraka sirovinski sastav odstupa od deklarisanog, najviše u Beogradu, Novom Sadu, Valjevu i Zrenjaninu, ali je problema sa kvalitetom bilo i u uzorcima iz drugih gradova Srbije.

U ovoj godini inspekcija je tokom akcija započetih u oktobru obavila 158 kontrola i stavila van prometa robu u vrednosti od 800.000 dinara.