Trgovina - Srbija

Suficit agrara veći za 49 odsto

Srbija je za pet meseci ove godine ostvarila suficit u razmeni poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda sa svetom od 483 miliona evra, što je 49 odsto više nego u istom lanjskom periodu, izjavila je danas Tanjugu ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković.

Vrednost izvoza hrane iz Srbije od januara do kraja maja bila je veća od milijardu evra, a u eksportu su dominirali žitarice i proizvodi od žitarica, voće i povrće, navela je ministarka.

Ona je dodala da je i kod izvoza zabeleženo povećanje od 21 odsto.

„Ovi izvozni rezultati još jednom potvrđuju da je poljoprivreda izuzetno važna za privredu Srbije i ekonomski rast i razvoj - da poljoprivreda ima svoje mesto i šansu i da se u narednom periodu treba maksimalno angažovati da se pomogne proizvođačima, posebno malim”, naglasila je Bogosavljević Bošković.

„Analizom je ustanovljeno da je u ovom periodu povećan izvoz ka EU za 20 odsto, ka zemljama CEFTA za 14 odsto, i ka ostalim zemljama za oko 39 odsto”, kazala je Bogosavljević Bošković.

Hrana iz Srbije je najviše plasirana u zemlje EU (52 odsto), CEFTA (30 odsto) i ostale zemlje (18 odsto), rekla je Bogosavljević Bošković.

U ovom periodu izvezeno je voća i povrća za 217 miliona evra, dok je vrednost uvoza bila 120 miliona evra, što znači da smo i tu zabeležili suficit od 100 miliona evra, precizirala je Bogosavljević Bošković.

Za pet meseci 2015. godine u Srbiju je uvezeno poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za 543 miliona evra, što je povećanje od četiri odsto u odnosu na isti period prethodne godine, rekla je Bogosavljević Bošković.

Hranu smo najviše uvozili iz EU (66 odsto), CEFTA (11 odsto) i ostalih zemalja (25 odsto), pri čemu se uvoz iz ostalih zemalja pre svega bazira na uvozu kafe, čaja i začina, navela je Bogosavljević Bošković.

Pozitivan spoljnotrgovinski bilans beleži se i kod mleka i mlečnih proizvoda, gde zabeležili suficit - više smo izvozili nego uvozili, naglasila je ministarka, dodajući da je suficit bio manji nego lani.

Ona je objasnila da je tržište CEFTA bilo značajno za naš izvoz mleka i mlečnih proizvoda prošle godine, ali da su sada viškovi iz EU zauzeli mesto na tom tržištu što je smanjilo prostor za našu robu.

Kada je reč o zaštitnim merama za uvoz mleka i mlečnih proizvoda, Bogosavljević Bošković je rekla da njihove efekte tek treba sagledati u narednom periodu, ali da su oni već primetni i pozitivni kod maslaca i pojedinih tarifnih linija sira.

Takođe, i za pojedine vrste voća i povrća (jabuke, višnje, jagode, papriku, paradajz krastavac...) i posle isteka tranzicionog perioda, odnosno 2014. godine, zadržane su određene zaštitne mere, bilo konstantne, bilo sezonske, napomenula je Bogosavljević Bošković.