Trgovina - Srbija

Trgovina sa Hrvatskom konačno u plusu

Na listi država sa kojima Srbija posluje u plusu prvi put u protekloj deceniji našla se i susedna Hrvatska. Naša zemlja, inače, više izvozi nego što uvozi u trgovanju sa svim bivšim jugoslovenskim republikama, osim sa Slovenijom koja i dalje ostaje nedostižna za mnoge domaće proizvođače.

U spoljnotrgovinskoj razmeni sa Hrvatskom Srbija je do 2016. godine imala stalni deficit. Prema podacima Privredne komore Srbije, prvi put ove godine (počev od aprila) imamo suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Hrvatskom koji je za prvih sedam meseci iznosio 11,8 miliona evra. Robna razmena u tom periodu dostigla je pola milijarde evra (501, 2 miliona evra) što je rast od 6,8 odsto. Izvoz Srbije u iznosu od 256,5 miliona evra bio je veći za 13,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Sa druge strane, uvoz iz Hrvatske porastao je za samo 0,2 odsto i iznosi 244,7 miliona evra pa je ostvaren suficit od 11,8 miliona evra. Došlo je do rasta izvoza hrane i životinja, pića i duvana, hemijskih proizvoda, mašina i transportnih uređaja, raznih gotovih proizvoda…

Ipak, iako smo nekada bili značajniji izvoznici hrane u ovu državu naši proizvođači još nisu uspeli značajnije da probiju to tržište. Među prvih deset izvoznih proizvoda nalazi se samo suncokretovo ulje iz kategorije prehrane. To ne čudi ako se zna da je „Agrokor”, biznismena Ivice Todorića vlasnik zrenjaninskog „Dijamanta”.

Prema podacima iz PKS, u Hrvatsku je ove godine najviše odlazio – bakar, električna energija pa čak i ženski kupaći kostimi sa etiketom „mejd in Srbija”. Proizvođači hrane tako dele sudbinu mnogih srpskih investitora koji su godinama bezuspešno pokušavali da započnu biznis u Hrvatskoj. Hrvatske kompanije ovde imaju oko 200 ćerki firmi, dok naše koje tamo posluju mogu da se nabroje na prste. Hrvatske kompanije su, od 1993. do 2015 godine, investirale u Srbiji 704 miliona evra dok se naša ulaganja smatraju beznačajnim.

Među najvećim ulagačima je „Agrokor” Ivice Todorića koji preko „Ideje”, „Rode” i „Merkatora” drži značajan udeo u maloprodaji ali reciprocitet sa hrvatskom stranom nikada nije uspostavljen.

Čak ni Miroslav Mišković, u vreme najvećeg uspona „Delte”, i uprkos dobrim poslovnim odnosima sa Todorićem, nije uspeo da kupi zemljište „Zagrepčanke” u Zagrebu niti mesnu industriju „Improm” iz Križevca. Samo je Petru Matijeviću pošlo za rukom da ostvari značajniju investiciju – zahvaljujući dvojnom državljanstvu kupio je prošle godine dve hrvatske poljoprivredne zadruge sa 1.500 hektara zemlje i postao najveći zemljoposednik u Hrvatskoj. Za druge privrednike ovo je i dalje najzatvorenije investiciono tržište.

Zato stručnjaci i napominju da je najveći uticaj na dobre izvozne rezultate ka bivšim republikama SFRJ imao plasman robe na tržište CEFTA sa kojima godinama ubeležimo suficit. Članice CEFTA sporazuma o slobodnoj trgovini su: Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Moldavija, Albanija i UNMIK Kosovo. U prvih šest meseci ove godine sa ovim državama Srbija je imala suficit u razmeni od 942,9 miliona dolara, koji je uglavnom rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), proizvoda od metala...

Prema mišljenju Vojislava Stankovića, agroekonomskog analitičara dobri rezultati su nastavak tradicije iz bivše Jugoslavije kada je postojala takozvana „podela rada” u kojoj je Srbija važila za snabdevača hranom. Kako kaže, mi smo sa jednom trećinom snabdevali svežim mesom sve bivše republike SFRJ. Iz Srbije su odlazile ogromne količine voća i povrća tokom turističkih sezona u Hrvatskoj i Crnoj Gori.

Veća povezanost tržišta i ukidanje vancarinskih barijera (različite takse, skupi fitosanitarni sertifikati, nepriznavanje deklaracija o kvalitetu i bespotrebno zadržavanje kamiona na granicama) o čemu se ovih dana govori, moglo bi da donese još veću korist proizvođačima na ovim prostorima. Jer naš region, i pre i posle CEFTA sporazuma, bio je opterećen necarinskim barijerama kojima su zemlje dokazivale sopstvenu državnost, što će se pokazati kao pogubno za sve te ekonomije.

Milivoje Miletić, predsednik Privredne komore Beograda, ističe da bi potpisnice CEFTA sporazuma mogle mnogo bolje da iskoriste date mogućnosti tako što bi unapredile kvalitet poslovnih aranžmana u regionu. Kako objašnjava, mi danas imamo uglavnom samo klasične kupoprodajne odnose, a potrebni su nam različiti oblici industrijskih kooperacija, stvaranje zajedničkih proizvoda i podsticanje zajedničkog nastupa ka trećim tržištima. Miletić kaže i da se, u okviru CEFTA sporazuma, nedovoljno koristi mogućnost da, recimo, možete da kupite bocu u Bosni, vino u rinfuzu u Makedoniji i proizvedete proizvod za treće tržište za koji možete da kažete da je srpskog porekla. Reč je o panevropskim pravilima o poreklu koje primenjuje i EU između svojih članica ali se u okviru našeg regiona slobodne trgovine retko koristi.