Trgovina - Srbija

Usluge smanjuju deficit u trgovini sa svetom

Većim rastom izvoza od uvoza, Srbija od 2013. godine ostvaruje znatno povoljnije rezultate u spoljnoj trgovini. Rast izvoza u početku ovog perioda bio je koncentrisan u manjem broju privrednih oblasti, ali od prošle godine izvoz povećava sve veći broj industrijskih grana i uslužnih delatnosti. Ta rasprostranjenost rasta izvoza čini ga održivim, kažu ekonomisti, a posledica je ostvarenog unapređenja poslovnog i investicionog ambijenta i postignute makroekonomske i finansijske stabilnosti.

Deficit robe i usluga u periodu januar–septembar 2016. godine iznosio je 1,85 milijardi evra, što je manje 23,1 odsto u odnosu na isti period 2015. U 2015. godini, u odnosu na 2012. godinu, deficit u razmeni robe i usluga smanjen je 2,25 milijardi evra, ili za više od 40 odsto.

Analitičari Narodne banke Srbije ukazuju da je više od jedne četvrtine smanjenja deficita u trgovinskoj razmeni sa inostranstvom u prethodne tri godine rezultat povoljnijeg bilansa u razmeni usluga, koje nakon deficita u 2010. beleže rastući godišnji suficit.

U 2015. godini izvoz usluga dostigao je 4,27 milijardi evra. Prosečna godišnja stopa rasta izvoza usluga od 2010. do 2015. godine bila je 9,5 odsto, a u tom periodu izvoz je najviše povećavao sektor telekomunikacionih i kompjuterskih usluga – s godišnjim prosekom od gotovo 20 procenata godišnje. Ovaj sektor je prošlogodišnjem ukupnom suficitu u razmeni usluga od 725 miliona evra najviše doprineo svojim pozitivnim saldom od 317 miliona evra.

– Jedina dva proizvoda u Srbiji koja su u 2015. imala bolji trgovinski bilans i veći doprinos smanjenju spoljnotrgovinskog deficita su kukuruz i smrznuto voće – kaže Ivan Nikolić, urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi” Ekonomskog instituta.

– Lane smo kukuruz izvezli za 342,9 miliona evra, a uvezli za 12,3 miliona, tako da je neto izvoz kukuruza iznosio 330,6 miliona evra. Ukupna vrednost izvoza smrznutog voća dostigla je 340,8 miliona evra, a njegov suficit trgovinskog bilansa vredeo je 318,2 miliona evra.

Naši građevinari su u 2015. izveli radove u inostranstvu za 249 miliona evra, a građevinske usluge smo istovremeno uvezli za 97 miliona evra, a saldo je u plusu 152 miliona evra.

Po doprinosu u poboljšanju bilansa spoljne trgovine izdvaja se i izvoz usluga transporta, sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 10,6 odsto. U prošloj godini izvoz transportnih usluga premašio je milijardu evra. Rezultat tako visokog rasta je suficit u razmeni ovih usluga, koji se beleži od 2015. godine u iznosu od 46 miliona evra, čemu je značajno doprineo i rast ukupne spoljnotrgovinske razmene vazdušnog saobraćaja.

Pozitivan trend u razmeni usluga beleži se i u devet meseci 2016. godine. Rast ukupnog izvoza usluga u evrima u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 7,4 odsto, a telekomunikacionih i kompjuterskih usluga čak 23,7 procenata.

Transport čini značajnu stavku i u uvozu usluga, ali beleži niže prosečne godišnje stope rasta u periodu od 2010. do 2015. – 4,9 odsto, a u devet meseci 2016. i smanjenje od 0,8 procenata.

Druga značajna stavka u uvozu su turističke usluge, sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 5,8 u periodu 2010–2015. Istovremeno, izvoz turističkih usluga beleži brži rast, tako da je godišnji deficit u ovaj oblasti smanjen za 70 miliona evra. Zanimljivo je da smo za turistička putovanja, zimovanja i letovanja po inostranstvu u 2015. godini platili 993 miliona evra, dok smo od izvoza turističkih usluga zaradili 945 miliona evra. Smanjenje deficita kod turističkih usluga se nastavlja – u devet meseci 2016. u odnosu na isti period prethodne godine niži je za 19 procenata.

Rast konkurentnosti domaće privrede potvrđuje kretanje stepena pokrivenosti uvoza izvozom robe i usluga, koji je od 2010. do zaključno sa septembrom 2016. povećan 15,9 procentnih poena – na 82,3 odsto.