Trgovina - Srbija

„Veliki brat” nadgleda trgovce u Srbiji

Neko bi rekao „veliki brat” je među trgovcima, a formalno to je platforma u koju trgovinski lanci unose cenovnike preko Nacionalnog portala otvorenih podataka na osnovu koje se prati i sprovođenje uredbe i kretanje cena i trendova, u koje je „Politika” juče imala uvid.

Ona sadrži podatke koje trgovci jednom nedeljno dostavljaju Ministarstvu trgovine i odgovorni su za njih i kada platforma bude u potpunosti spremna moći će da je koriste i građani.

Sandra Dokić iz ministarstva kaže za naš list da je ukupan promet 29 trgovina koje su pod uredbom u oktobru povećan za osam odsto u odnosu na septembar i da očekuje da će on u naredna dva meseca takođe rasti.

– Platforma je gotova, s tim što sada još rešavamo neke sitnice kako ne bi bilo grešaka kada ona bude javna. Trenutno cene koje mi pratimo su na nedeljnom nivou, a izmenjen Zakon o zaštiti potrošača, nakon što se usvoji predviđa informisanje potrošača o cenama na dnevnom nivou, što će biti nova obaveza trgovaca. Ministarstvo sada vidi sve što nam je neophodno kako bismo pratili tržište i sve anomalije, a time i reagovali na njih. Ako vidimo da je došlo do rasta cene nekog proizvoda, proveravamo da li je dozvoljeno da se nabavne cene menjaju, da li je pod uredbom, ako jeste, posebno obraćamo pažnju, upućujemo inspekciju na osnovu tih podataka – kaže Dokićeva.

Ona dodaje da inspekcija trenutno kontroliše trgovce upravo na osnovu podataka koje vide na platformi.

Dok sedi ispred monitora, Dokićeva nam pokazuje koliko proizvoda je pod uredbom kod svakog trgovca. Primećujemo da to zavisi od širine asortimana, ali jedan ima, recimo, 24.000 artikala, a drugi, takođe veliki, samo 2.000 koje su pod uredbom o ograničenju marži. Ovom prvom je, dodaje Dokićeva, sigurno teže i uredba ga više pritiska, ali tržište će to sve regulisati, sigurna je.

Zatim otvara pojedinačne proizvode koji su nam bili zanimljivi. Pakovanje aluminijumske folije se posebno izdvaja kod jednog trgovca. Ona je 1. aprila koštala 418, a 1. septembra je, od početka mera, pala na 181 dinar. Sada košta 219 i sumnjivo je zašto se cena promenila. Takvih artikala je mnogo. Na ekranu se za svakog trgovca pojedinačno može videti apsolutno svaki podatak, od kretanja cena do ulistavanja novih proizvoda, akcija i sve vrlo lako može da bude novi nalog inspekciji za kontrolu.

– Sistem unapređujemo stalno i sada nas, recimo, interesuje udeo privatnih, odnosno trgovačkih robnih marki. Cenovnici su nam pokazali da su cene ovih proizvoda bile preterane, a trgovci koji su mogli da konkurišu brendovima i da sa tim artiklima budu od 50 do 100 odsto jeftiniji to nisu činili. Koštali su približno, ali zato sada imamo situaciju da su proizvodi privatne robne marke mnogo jeftiniji. Fenomen je da oni nisu želeli da konkurišu brendovima i situacija nam je dosta jasnija. Najvažnije je da svi znaju da je cela država stala iza ovoga što radi Ministarstvo trgovine – kaže.

Na pitanje da li trgovci mogu da izdrže ove mere, s obzirom na to da se žale, ona kaže da su, prema onome što su čuli na sastanku, trgovci na ivici bankrota, ali da to baš i nije tako.

– Kako vreme prolazi i pratimo sve, jasno je da glavni problem nisu bile marže. Da jesu, sniženja bi, posle primene uredbe, bila mnogo veća. Igra je sve vreme na terenu ofrabata (vanfakturnih davanja) koji su se kretali i do 60 odsto. O kakvoj situaciji govorimo, dovoljno pokazuje podatak da proizvođači koji su sada uštedeli novac od vanfakturnih rabata, ne smeju da ga iskoriste za dodatno sniženje cena, jer se, kako nam kažu, plaše da će im „trgovci tražiti taj novac kad uredba prestane da važi – objašnjava naša sagovornica. Zato se u ovom trenutku, kako je istakla, u pripremi Zakona o nepoštenim trgovačkim praksama, bave isključivo ofrabatima, jer oni u budućnosti moraju da postanu merljivi.

– Moramo da znamo šta je druga strana dobila za 10 odsto rabata, koji je, na primer, određen. Šta je superrabat koji je naplaćivan dobavljačima i što su oni dobili zauzvrat. Zakon će precizirati šta sme, a šta ne sme da se naplaćuje – kaže Sandra Dokić.

Ona zaključuje da je nama celo tržište i trgovina poslovala na ofrabatima i da kroz zakon to mora da se jasno definiše. Ono što je posebno važno je da će država kroz ovaj propis obavezati dobavljača da oni prijavljuju ove prakse, jer će u suprotnom odgovornost pasti na njih.

– Time ćemo ih naterati da ne pristaju na takve nefer prakse, jer će znati da su i oni odgovorni. Olakšavamo im da skinu to breme sa leđa – kaže naša sagovornica.