Trgovina - Srbija

Veliki marketi uvode izmene zbog tanjih džepova

Potrošači u Srbiji uveliko su promenili navike i sve više se okreću nabavkama u malim trgovinama. Velike kupovine su prošlost, kažu u potrošačkim organizacijama.

Naš potrošač sada uglavnom prati akcije i sniženja koje nude veliki trgovinski lanci i češće odlazi u planske nabavke, pišu Večernje novosti.

Ljudi se ponašaju racionalnije, kupuju manje, samo ono što im je potrebno i kada im je potrebno, naglašavaju u maloprodajnim lancima.

Građani neophodne dnevne namirnice mahom nabavljaju u manjim prodavnicama. Trgovinski lanci su to i te kako osetili kroz pad prometa i preorijentisali se na "manje trgovinske formate", bliže potrošaču, a cene su ostale približne, prilagođene tanjem džepu potrošača.

“Kupci sada pažljivije kupuju, obavljaju manje i češće kupovine, praktično pazare u skladu sa svojim dnevnim potrebama i u skladu sa tim i mi koncipiramo akcije i ponude”, kaže Marijana Kristić, direktorka sektora za brigu o korisnicima "Merkator S".

Stručnjaci ističu da se sada, sem hrane, u manjim trgovinama sve više kupuju piće, kućna hemija, sredstva za ličnu higijenu... To su primetne promene, i trend koji je verovatno dugoročan i tu Srbija nije nikakav izuzetak.

“Neophodne dnevne potrepštine već odavno nabavljam na nekoliko mesta, sir, jaja i kore kupujem u specijalizovanim prodavnicama, jeftinije su za bar za petinu, kobasice i meso kada je akcija, isto kao i morsku ribu”, kaže Beograđanka Marija V.

“Na pijacu odlazim kasno po podne kada padnu cene jabukama, salati, rotkvicama, luku. Uštede su značajne, važno ja da pazite gde i kada kupujete”, dodaje ona.

Sve više se smanjuje razlika u ceni namirnica i ostalih artikala između malih i velikih trgovina, što je "logična reakcija na besparicu", objašnjavaju u trgovinskim kućama.

Iako sada "na ceni" dobijaju manji marketi, veliki tržni centri će opstati, ali samo oni koji su dobro pozicionirani i koji ponude potrošačima dodatnu uslugu, kao što su ugostiteljstvo, zabava, dodatni asortiman...

U prošloj godini vidan je pad kupovne moći građana, koji je u udelu trajnih potrošnih dobara, na primer, iznosio 10 odsto. Ipak, firmama koje su odobravale značajne popuste i razne druge benefite kupcima, uspelo je da ostanu na istom nivou ili čak da ostvare neki minimalan rast. Slično je bilo i u prehrambenoj industriji, gde je u protekloj godini recimo mesna industrija zabeležila pad prodaje od, takođe, 10 odsto.