Trgovina - Srbija

Više pazarimo u minimarketima

Moderni prodajni objekti veoma su popularni i na našem tržištu, ali sve prazniji džepovi građana menjaju navike naših potrošača.

Većina anketiranih kupaca širom Srbije kaže da su manje trgovinske radnje, tradicionalne piljare (STR) i minimarketi, mesta na kojima ostavljaju najviše novca. Slede supermarketi i hipermarketi, koji zauzimaju gotovo trećinu tržišta, pokazalo je istraživanje agencije GFK.

Navike srpskih kupaca se menjaju, ističu analitičari GFK, u kupovinu se odlazi češće, ali vrednost potrošačke korpe opada. Zato blizina radnje često igra odlučujuću ulogu, a manji formati najbolje odgovaraju ovom trendu.

- U poređenju sa zemljama u regionu, Srbija ima primetno manje učešće velikih objekata na tržištu, odnosno hipermarketa, kao i diskontnih radnji u odnosu na susede, Hrvatsku, Rumuniju, Mađarsku - objašnjava, za "Novosti", Nataša Jagodić, asistent istraživača agencije GFK.

- Prema razvijenosti tržišta maloprodaje, našoj zemlji najsličnija je Bugarska, dok Hrvatska nešto više nalikuje razvijenijim tržištima poput mađarskog ili slovačkog tržišta.

Posmatrajući samo Srbiju, u poslednje tri godine primetan je rast minimarketa nauštrb tradicionalnih radnji, koje su godinama unazad držale vodeću poziciju kada je u pitanju potrošnja srpskih domaćinstava. Ova dva tipa formata sada su gotovo izjednačena.

- Ekspanzija što privatnih lanaca minimarketa, što minimarketa velikih trgovačkih lanaca, kao i sve istančanije potrebe kupaca za asortimanom koji sa sobom nosi duh modernog vremena, neki su od uzroka blagog pada popularnosti tradicionalnih, komšijskih radnji - ističe Jagodićeva.

U GFK naglašavaju da u slučaju supermarketa, njihovo učešće ostaje stabilno, sa blagom tendencijom rasta, dok je kod hipermarketa primetna stagnacija u poslednje tri godine.

- Kupuje se samo ono što je potrebno za naredni dan ili dva dana, dok oni koji idu u veće kupovine to čine na mesečnom nivou - kažu u agenciji GFK. - Zbog toga ključnu ulogu igra blizina radnje, a upravo formati poput supermarketa i minimarketa najviše odgovaraju ovom trendu.

Optimalan asortiman u ponudi supermarketa i minimarketa srpskom potrošaču postaje važniji od širokog asortimana. Po principu nije mi važno da u radnji ima svega, već svega onoga što je meni potrebno, pri čemu je važno istaći da ni razlike u ceni između komšijskih radnji i hipermarketa nisu više toliko velike.

Trošimo vreme

- Sve brži ritam života utiče na način na koji se obavlja kupovina - kaže Nataša Jagodić. - Ujedno treba imati u vidu da odlazak u hipermarket neretko podrazumeva višečasovni "ritual" za koji mnogi nemaju vremana. Ako govorimo o cenama, supermarketi danas ne zaostaju mnogo po cenovnim povoljnostima u odnosu na velike markete, pa tako hipermarketi gube svoju komparativnu prednost koju su nekada imali.