Trgovina - Srbija

Zakon o trgovini za intenzivniji razvoj trgovinskih marki

Radi što uspešnije implementacije, privrednicima je na proširenoj sednici Odbora Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije (PKS) predstavljen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o trgovini, koji bi trebalo da unapredi poslovni ambijent, pospeši konkurenciju među svim učesnicima na tržištu i doprinese razvoju tržišta i zaštiti potrošača.

Dvogodišnja primena Zakona o trgovini pokazala je određene nedostatke, pojedina rešenja nisu bila primenjivana u praksi, za sprovođenje pojedinih rešenja troškovi su bili previsoki, dok je neke odredbe trebalo preciznije definisati. Zato je usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o trgovini, 29. januara 2013. godine, radi unapređenja poslovnog ambijenta, intenzivnijeg razvoja trgovine, razvoja i unapređenja poslovanja samih trgovaca, ali i konkurencije, rekla je pomoćnica ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Ljiljana Stanković.

Izmene i dopune Zakona o trgovini obuhvatile su novine u Zakonu, smanjenje administrativnih barijera za trgovce, smanjenje budžetskih troškova, izmene koje doprinose efikasnijem radu Tržišne inspekcije i tehničke ispravke i pojašnjenja određenih instituta.

Predstavljajući novine, Ljiljana Stanković je rekla da je jedna od novina uvedena radi intenzivnijeg razvoja trgovinskih marki. Tako, na deklaracijama, umesto naziva proizvođača, može da stoji samo ime trgovca, odnosno vlasnika marke.

Radi unapređenja zaštite potrošača, propisana je obaveza onih koji prodaju nuđenjem robe “od vrata do vrata”, torbarenjem, na posebno organizovanim promocijama, po restoranima, da moraju imati jasno istaknutu pisanu izjavu trgovca, sa osnovnim podacima, u čije ime nude robu. Prvi put se i formalno uvodi mogućnost isticanja cena u stranoj valuti sa naznakom obračunskog kursa, što se posebno odnosi na turističke agencije i trgovinu automobilima.

U saopštenju PKS se navodi da bi zakon trebalo da unapredi borbu protiv nepoštene tržišne utakmice, novinom, koja u naš pravni poredak uvodi pravni instrument koji do sada nije postojao – stvara se osnova za nadoknadu nematerijalne štete nanete pravnom licu zbog povrede poslovnog ugleda nelojalnom konkurencijom. Postupak je hitan, a tužba se može podneti u roku od šest meseci.

U okviru novina kojima se smanjuju obaveze trgovcima i pojednostavljuje administracija, ukida se obaveza trgovaca da Centru za razvoj trgovine godišnje dostavljaju svu dokumentaciju, ali će država od trgovaca moći da zatraži određene podatke bitne sa stanovišta tržišta, tržišnih učesnika i intervencije na tržištu. Pojednostavljuje se vođenje evidencije o prometu, a te podatke trgovci će dostavljati na zahtev nadležnih organa koji sprovode kontrolu. Suština je da su izmenama zakona stvoreni uslovi za čuvanje evidencije o prometu u elektronskom obliku, što će biti značajna ušteda. Ukida se propisivanje minimalnih uslova u pogledu zaposlenih u trgovini, a radno vreme maloprodajnih objekata biće u nadležnosti lokalne samouprave, navodi se u saopštenju.

Brisanjem obaveze izrade Studije uticaja i pribavljanja dozvole za otvaranje objekata preko 2.000 metara kvadratnih, uklonjena je barijera za širenje velikih trgovaca, značajnih, pre svega, zbog svoje efikasnosti i uticaja na čitav proces distribucije i privredu, navela je Stanković, dodajući da je nezaobilazno i jačanje konkurencije na tržištu kroz nadmetanje i širenje postojećih trgovaca na malo ali i kroz dolazak novih, internacionalnih trgovaca. U Češkoj, na primer, tržišno učešće hipermarketa je oko 40 posto, dok je u Srbiji svega 5 posto.

U saopštenju se dalje dodaje da se odustalo od Centra za razvoj trgovine, kao i vođenja integrisanog informacionog sistema, a uvedene su izmene koje će unaprediti rad tržišne inspekcije. Tako, na primer, smanjen je broj potvrda koje prate robu u prevozu, pa je dovoljna samo otpremnica, umesto dosadašnjih faktura o prodaji, carinskih isprava, skladišnica itd. Rok za otklanjanje nepravilnosti skraćen je sa tri na jedan dan, a znatno je skraćena i procedura prodaje oduzete robe.

Privrednici smatraju da Zakon o trgovini ne rešava probleme u trgovini i da ostaje problem malih radnji koje su ugrožene dolaskom velikih lanaca na domaće tržište. Smatraju da teško možemo imati zdravu konkurenciju kada znamo da veliki trgovinski lanci dobijaju sredstva po tri četiri puta manjim kamatama nego u Srbiji. To je problem razvoja domaćih firmi i finansiranja obrtnog kapitala u trgovini. 

Potpredsednik PKS Miroslav Miletić istakao je da je dolazak velikih lanaca na domaće tržište neminovan proces i da nemamo drugi izbor osim puta ka Evropi, sa idejom da kroz kvalitet, prepoznavanje, brendiranje, organsku proizvodnju, i sve ono za šta imamo uslove, pokušamo da iskoristimo našu šansu. Šansa je i u prihvatanju koncepata kao što je franšizing, koncept metro mala radnja i sličnih.

Sekretar Udruženja za trgovinu Gordana Hašimbegović ukazala da je rešenje za domaća preduzeća ukrupnjavanje, korišćenje novih tehnologija, objedinjavanje u nabavci, u lancu snabdevanja, redukovanje troškova, dobar marketing.

Ovaj zakon opredeljuje uslove i odnose na tržištu, podstiče konkurenciju, treba da donese sve što donose evropski zakoni, dodala je Gordana Hašimbegović.