Trgovina - Srbija

Ženske hulahop čarape - izvozni adut Srbije

Ženske hulahop čarape i dalje su jedan od izvoznih aduta Srbije, pokazuje zvanična statistika. Poslednji podaci Ministarstva trgovine kažu da, i pored pada ukupnog izvoza prema Rusiji za oko 10 odsto (u prva dva meseca ove godine), postoje i proizvodi kod kojih je zabeležen rast.

Osim svežih jabuka, koje se standardno dobro prodaju, na ovoj listi su i hulahop čarape, gume za putničke automobile, mladi sir i urda, kukuruz... Ujedno, čarape i tepisi su jedini proizvodi iz tekstilne industrije koji beleže konstantan rast u izvozu ka Rusiji.

– Srbija je treći proizvođač čarapa u svetu, dominiraju italijanske i nemačke firme sa svojim pogonima u našoj državi – kaže za „Politiku” Milorad Vasiljević, sekretar Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće Privredne komore Srbije.

Vrednost ukupnog izvoza čarapa iz Srbije ka Rusiji, i drugim tržištima, iznosio je 200 miliona dolara u prošloj godini, a očekuje se da će ove godine biti još veći jer su pojedini proizvođači proširili pogone.

– Najveći izvoznik u prošloj godini bio je „Vali”, proizvođač čarapa iz Valjeva, sa oko sto miliona dolara izvoza, kaže Vasiljević i objašnjava da su nosioci srpskog izvoza čarapa uglavnom strane kompanije, koje su otvorile fabrike u Srbiji i iskoristile mogućnost da iz naše zemlje bez carine izvoze na tržište Rusije, Belorusije, Kazahstana.., na tržišta koja pokrivaju oko 250 miliona stanovnika.

Proizvodnjom čarapa u Srbiji danas se bavi dvadesetak preduzeća među kojima su poznate italijanske i nemačke firme. Najpoznatiji su „Vali“ iz Valjeva, zrenjaninski „Modital“, „Falke“ Leskovac, subotička fabrika „8. mart“ Beograd...

Na žalost, među domaćim firmama, koje se bave ovim poslom, malo je onih koje su uspele da pokrenu ozbiljan izvoz na zahtevno rusko tržište. Poslove je dodatno otežao i pad rublje zbog čega su mnogi odustali od poslova sa Rusijom.

Petar Gerbislav, vlasnik jedne od najvećih domaćih fabrika „Gerbi“, kaže da je razlog što ne izvoze u Rusku Federaciju nedovoljan kapacitet njihove proizvodnje, ali da zato pokrivaju tržišta bivših SFRJ republika, osim Hrvatske.

Prema našem istraživanju nijedna potpuno domaća firma u Srbiji ne izvozi čarape u Rusiju. Do pre nekoliko godina i bilo je posla i to tako što su za velike proizvođače proizvodili robnu marku.

Međutim zbog pada rublje to je, kažu proizvođači, postalo potpuno neisplativo. Glavni posao rade stranci pre svega zbog toga što su im dostupni jeftini energenti (struja), jeftina radna snaga i oslobođeni su 12 odsto carine koliko, na primer, Italijani plaćaju kada izvoze iz svoje zemlje u Rusiju.

Osim toga, na raspolaganju su im i jeftine sirovine. Strani proizvođači su u startu imali bolje uslove, najpre zbog subvencija od države za zapošljavanje, što je bilo dovoljno da presele proizvodnju recimo iz Poljske i Rumunije u Srbiju.

Neki od proizvođača, koji nisu želeli da javno govore na ovu temu, kažu da pomenutih 200 miliona dolara koliko vredi izvoz čarapa iz Srbije i nije podatak koji će doneti ekonomsku korist Srbiji, jer najmanji deo profita ostaje nama.

– Stranci zarađuju na izvozu čarapa iz Srbije. Mi, mali proizvođači, nismo dobili ni dinar za ulaganja, a čekamo recimo po 45 dana za povraćaj PDV-a, kaže jedan od naših sagovornika.

Prema njegovim rečima domaći proizvođači čarapa mogu da računaju na region, gde nema ozbiljnije konkurencije i na domaće tržište. Inače, sve više imaju problem i sa viškovima koji su bili namenjeni tržištu Rusije i koji završavaju u ovdašnjim trgovinama.