Turizam - Srbija

Banje i planine umesto mora i peska

To, naravno, povlači veći broj investicija, nova radna mesta i podsticaj za lokalne zajednice širom Srbije.

Naša zemlja je u poslednjoj deceniji dobila dosta na turističkom kvalitetu i autentičnosti i pretvorila se u gotovo celogodišnju destinaciju. Sa posebnim razočaranjem su zato ovdašnji ugostitelji dočekali vest da država ove godine ima novca za samo 30 hiljada vaučera za subvencionisani odbor, što je nedavno podeljeno za samo sat vremena. Mnogi ovu pogodnost zato neće moći da iskoriste, jer potreba za vaučerima je mnogo veća od ovog broja koji je pušten u opticaj. S druge strane, iz resornog ministarstva su poručili da je vest da su vaučeri uopšte dodeljeni – odlična, s obzirom na to kakva je ekonomska situacija, kao i da su se sva ministarstva, pa i ono koje se bavi turizmom, odrekli dela budžeta za ispunjenje studentskih zahteva.

Možda će neko pomisliti da je ovo ipak loša vest jer je mnogo urađeno na tome da se Srbija promoviše kao celogodišnja destinacija, ali i da bi se domaćim gostima pokazao kvalitet odmora u našoj zemlji. Statistika pokazuje da se sve veći broj naših građana odlučuje za odmor u Srbiji: i dalje je odlazak na more obavezan, ali sve ostale slobodne dane i produžene vikende provode u našoj zemlji. S druge strane, zbog klimatskih promena je za mnoge prijatniji boravak u banjama i na planinama nego na moru. Istraživanja trendova u turizmu pokazuju da se trend putovanja menja, da se sve manje traže odmori koji traju dugo s morem i peskom, a da se sve više traže destinacije s manje vrućine i više prirode. Traže se dodatni sadržaji, spa, velnes, aktivan odmor u prirodi, dobra gastronomija i destinacije koje nisu prebukirane. To su sve šanse koje bi Srbija mogla još bolje da iskoristi.

I ove godine je interesovanje veliko za planine Zlatar, Zlatibor, Divčibare, Kopaonik, ali i banje – Vrnjačku i Sokobanju, Prolom, Lukovsku i Kuršumlijsku Banju. Vaučeri se kod nas dodeljuju više od deset godina i efekat ove subvencije je na domaći turizam bio višestruk. Osim što su doprineli rastu domaćeg turističkog prometa, od 2015. do 2023. godine, broj domaćih turista povećao se za 57 odsto, a broj noćenja je porastao za 61 procenat, direktno su uticali i na produžetak turističke sezone koja više ne traje samo tokom letnjih meseci, već od aprila do novembra.

Ono što u Ministarstvu turizma posebno ističu jeste da su upravo vaučeri, više nego bilo koja druga mera, stimulisali izlazak ugostitelja iz sive zone, jer je to bio uslov učešća u šemi dodele vaučera. Taj broj ugostitelja koji prelaze u legalno poslovanje i dalje raste. Zato i kažu da ne prihvataju pritiske koji su sve glasniji i koji se odnose na nezadovoljstvo, kako kažu, malim brojem izdatih vaučera. Ministar turizma Husein Memić je nedavno za „Politiku” izjavio da će biti i dodatnih vaučera do kraja godine, ukoliko bude novca. Ali je takođe i podsetio da vaučeri nisu jedina subvencija u turizmu, te ne prihvata zahteve pojedinih udruženja koja pod subvencijom podrazumevaju samo vaučere.

Inače, od februara prošle godine pokrenut je pilot-projekat kroz dodelu subvencija za ruralni turizam i ugostiteljstvo, zahvaljujući kome je broj seoskih domaćinstava u turizmu sa 700 povećan na 1.223, što pokazuje veliki potencijal u ovoj oblasti. S druge strane, iako je devizni priliv od turizma stalno u porastu, ministarstvo je svesno da i dalje imamo odliv dela domaćih turista koji svoje odmore tokom godine provode u inostranstvu. Njima bi, smatraju, trebalo ponuditi više sadržaja. Svi se slažu da su vaučeri jedna od najisplativijih i najpopularnijih subvencija, jer je mnogim građanima to jedina prilika da odu na odmor. U poslednjih deset godina građanima Srbije je podeljeno više od milion vaučera. Ovaj podatak dovoljno govori o tome koliko je značajna stimulacija za građane i ovaj sektor. Podsticajne mere za privlačenje domaćih i stranih turista su recept koji su primenjivale sve zemlje u regionu, posebno u vreme korone kada je trebalo spasavati ovaj sektor. Zato su vaučeri postali na neki način sinonim za socijalni turizam, što, prema mišljenju stručnjaka, ipak nije tačno. Oni jesu u jednom trenutku poslužili kao pomoć građanima da plate svoj odmor, ali odavno nisu u toj funkciji.

U zemljama poput Slovenije ili Mađarske oni pripadaju svim građanima i služe ne samo za odmor nego i za sportske i kulturne događaje i u tom smislu su podsticaj građanima da novac troše u matičnoj zemlji umesto u inostranstvu. Kod nas je bilo inicijativa da se promeni model vaučera, i to tako da iznos bude prilagođen popularnosti destinacije, što bi ojačalo one najmanje posećene kojima bi, u tom slučaju, bili posvećeni vaučeri sa najvećim iznosom. Prema mišljenju stručnjaka, na taj način bi mogao da se ravnomerno raspodeli turistički promet i podstakne razvoj manje posećenih mesta. S druge strane, ovakav potez ne bi previše negativno uticao na najposećenije, jer su se oni već pozicionirali na tržištu.

Vaučeri su, na primer, doprineli većem broju dolazaka domaćih turista, pre svega na Zlatiboru, Tari, u Sokobanji, Vrnjačkoj Banji, Prolom Banji, Kuršumlijskoj Banji i drugima, što potvrđuju i statistike kada uporedimo sa periodom pre dodele vaučera – uvećanja na nekim destinacijama idu i do 50 odsto domaćih gostiju, dok je na većini oko 20 odsto.

Penzioneri i ove godine najviše pohrlili u banje

Ove godine je najviše vaučera otišlo u ruke penzionera – oko 20.000 ili čak 70 procenata. Zaposlenima je otišlo 15 odsto vaučera, a nezaposlenima osam procenata. Prema poslednjim podacima, najviše interesovanja je bilo za hotele „Jelak” i „Kopaonik” u Lukovskoj Banji, „Radan” u Prolom Banji, „Milenijum medikal centar” u Vranjskoj Banji i Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju u Sokobanji. Vrednost vaučera je i ovog puta iznosila 10.000 dinara.