Turizam - Srbija

Koje sajber pretnje vrebaju putnike tokom boravka u Grčkoj?

Prema podacima ove kompanije za period od trećeg kvartala 2025. do drugog kvartala 2026. godine, na teritoriji Grčke zabeleženo je više od 8,3 miliona opštih internet pretnji, preko 665.000 detekcija malvera za krađu lozinki, blizu 400.000 špijunskih softvera i više od 817.000 „bekdor“ pretnji. Sve ovo su rizici sa kojima se lako mogu suočiti i strani turisti dok pretražuju informacije, rezervišu usluge ili koriste javne mreže.

Stručnjaci za bezbednost izdvajaju dve ključne i najopasnije prevare koje specifično ciljaju posetioce u Grčkoj: smišing (SMS fišing) prevare sa lažnim državnim porezima i otmicu rezervacije smeštaja (reservation hijacking).

Kod smišing prevara, napadači šalju SMS poruke predstavljajući se kao lokalni državni organi, a s obzirom na to da strani posetioci obično ne znaju na koji način grčke institucije komuniciraju sa građanima, lakše veruju porukama o navodnom neplaćenom porezu, taksi ili administrativnoj obavezi.

S druge strane, zbog velike potražnje za hotelima i vilama na ostrvima, sve je prisutnija i otmica rezervacija, gde prevaranti turistima šalju poruke koje sadrže stvarne podatke o njihovom aranžmanu i pod pretnjom otkazivanja pred sam put zahtevaju hitnu uplatu van zvaničnog sistema ili dostavljanje podataka sa kartice, zbog čega žrtve u strahu od gubitka smeštaja često reaguju brzopleto.

Rade Furtula, menadžer za Istočnu Evropu u kompaniji Kaspersky, objašnjava zašto su turisti idealna meta sajber kriminalaca.

„Tokom putovanja ljudi su prirodno usmereni na otkrivanje novih mesta, a ne na sajber bezbednost. Upravo zato su turisti privlačna meta – koriste nepoznate digitalne usluge, povezuju se sa novih lokacija i često donose brze odluke. Razumevanjem najznačajnijih pretnji na svakoj destinaciji, putnici mogu preduzeti jednostavne korake kako bi zaštitili svoje podatke i putovali sa više sigurnosti i samopuzdanja“, izjavio je Furtula.

Kako bi izbegli prevare i sačuvali svoje novčane resurse i lične podatke, stručnjaci savetuju nekoliko ključnih pravila ponašanja tokom planiranja i samog putovanja. Pre svega, ne treba otvarati linkove iz neočekivanih SMS poruka o poreskim obavezama ili taksama, a u slučaju bilo kakve sumnje potrebno je direktno kontaktirati smeštaj, agenciju ili banku.

Smeštaj i prevoz bi trebalo rezervisati isključivo preko zvaničnih sajtova i aplikacija, izbegavajući linkove koji stižu putem imejlova ili društvenih mreža, dok svaki naknadni zahtev za uplatu treba proveriti preko originalnog kanala gde je rezervacija i napravljena.

Iz ove kompanije napominju da komunikaciju treba odmah prekinuti ako se traži uplata preko spoljnih linkova ili čet aplikacija, kao i da je neophodno pažljivo proveriti URL adrese sajtova za plaćanje, jer fišing stranice često imitiraju originalne platforme.

Pored toga, putnici moraju biti sumnjičavi prema ponudama koje deluju „predobre da bi bile istinite“ ili zahtevaju hitnu uplatu bankarskim transferom, a posebnu pažnju treba obratiti na izbegavanje nezaštićenih javnih WI-FI mreža bez VPN zaštite, kao i na oprez prilikom skeniranja QR kodova i preuzimanje aplikacija, gde je uvek neophodno proveriti internet adresu na koju vodi.