Turizam - Srbija

Opet će u inostranstvo putovati samo najbogatiji – toplotni talasi, požari i putni troškovi uništavaju turizam

Cene hrane nezadrživo rastu zbog sve težih uslova uzgoja. Stručnjak za održivi transport Stefan Gesling predviđa da će posledice klimatskih promena „ukinuti“ putovanja u inostranstvo i da će opstati samo opcija domaćeg turizma.

Predviđanje koje niko nije želeo da čuje saopštio je, sa glavne bine najvećeg svetskog sajma turizma, Stefan Gesling, vodeći stručnjak na polju održivog transporta. Gesling je potpuno mirno najavio skori kraj industrije turizma, piše britanski Gardijan.

„Već smo zakoračili u doba neturizma“, rekao je Gesling uznemirenoj publici u kojoj su bili predstavnici turističkih agencija i kompanija za iznajmljivanje automobila, organizatori krstarenja i hotelijeri.

To predviđanje može zvučati neverovatno turistima u Evropi i Severnoj Americi koji su ovog leta putovali, kao i rukovodiocima u ovoj industriji koji su oduševljeni što se međunarodni turizam vratio na prepandemijski novo prošle godine.

Međutim, Gesling tvrdi da će, kako emisija ugljeničnih jedinjenja utiče na učestalost toplotnih talasa i šumskih požara, te uništava useve, troškovi putovanja u inostranstvo će rasti, a sve manje ljudi će moći da ih priušti.

„Masovni turizam je nastao pre osamdeset godina u Evropi. Za osamdeset godina od sada, sumnjam da će u svetu ostati išta od turizma“, rekao je Gesling, profesor na poslovnoj i ekonomskoj školi Univerziteta Lineus u Švedskoj, koji je bio konsultant u UN i Svetskoj banci.

Gesling navodi brojne primere destinacija koje već osećaju pritisak. Toplo vreme topi sneg koji održava alpska skijališta u životu. Erozija obale uklanja pesak sa plaža južne Evrope. Suše primoravaju španske hotele da uvoze slatku vodu jer rezervi nema, dok šumski požari pustoše živopisna grčka ostrva.

Južnoegejska ostrva u Grčkoj, među kojima su turistički favoriti Kos, Rodos i Mikonos, su „najkritičnija“ žarišta na kontinentu, a slede Jonska ostrva kojima pripada popularni Krf, pokazala je studija u kojoj je profesor Gesling bio koautor.

Tim u kojem je bio Gesling došao je do ovih zaključaka kombinujući izloženost opasnostima koje dolaze od klimatskih uslova sa zavisnošću od turizma.

Finansijski pritisak izazvan ovim problemima, koji će turističke kompanije verovatno prebaciti na kupce to jest putnike, biće pojačan sve većim cenama hrane, od kafe preko čokolade do maslinovog ulja, i povećanom tražnjom osiguranja od ekstremnih vremenskih uslova

„Trenutno je to uglavnom lokalno, ali u budućnosti postaće sve češće, pokriće više mesta“, rekao je Gesling, govoreći za Gardijan ranije ove godine na ITB u Berlinu, najvećem svetskom okupljanju turističkih kompanija.

Da li bi ovaj porast troškova mogao da nadmaši očekivani rast globalnih prihoda je predmet debate – neke štete se mogu izbeći adaptacijom, mada i to ima svoju cenu – ali turisti bi mogli da osete teret čak i u scenarijima koji drže nestabilno vreme pod kontrolom.

Ako emisija CO2 naglo padne, što je neophodno da bi se zaustavilo globalno zagrevanje, to će se najviše odraziti na cene u sektorima kao što je avijacija, koja ima fizička ograničenja.

Neke vlade se nadaju da će uvođenjem takozvanih karbonskih poreza na letove pomoći finansiranje energetske tranzicije, kao i da će se siromašnim zemljama nadoknaditi šteta koju su prouzrokovala fosilna goriva.

S druge strane, grupe zelenih zalažu se za uvođenje poreza na često letenje, koji bi podrazumevao povećanje cena za svaki dodatni let godišnje.

Gesling nije potpuno zatvoren ka mogućnosti napretka u dekarbonizaciji turističke industrije, ali smatra da „ono što ceo sektor radi jeste grinvošing“.

Uprkos takvom njegovom stavu, važi za ključnu figuru u industriji turizma, a organizatori konferencije njegov govor ocenjuju kao „sesiju koju mora da čuje svako ko brine o budućnosti putovanja i naše planete“.

Neke stvari se kreću u pravom smeru, dodao je Gesling navodeći kao primer to što hoteli postavljaju solarne panele na svoje krovove i ističući da ljudi ipak počinju da priznaju da postoji problem.

U akademskim krugovima, Gesling je najpoznatiji po studijama koje navode podatke o porastu ugljeničnog otiska turizma (8,8 odsto zagađenja koje zagreva planetu dolazi od turizma) i nejednakosti u emisijama u avio-industriji (samo dva do četiri odsto ljudi leti u inostranstvo).

Njegovo je otkriće da je jedan procenat svetske populacije odgovorno za polovinu emisija iz vazdušnog saobraćaja. Profesor Gesling ističe da obični ljudi u bogatim zemljama mogu da nastave da lete na udaljena mesta i opravdava to ukazujući na druge demografske grupe koje dovode do povećanja emisije CO2.

„Naša glavobolja su duge relacije, odnosno putovanje na udaljene destinacije“, rekao je profesor dodajući da influenseri generacije Zed predstavljaju putovanja kao željen način života.

„Svi vide turizam kao sistem, gde su vlade i kompanije odgovorne, ali mi smo sistem. Upravo naši pojedinačni postupci akumuliraju globalne probleme“, poručio je Gesling.