Zanimljivosti - Srbija

Putnicima u sedlima želimo prijatan let!

Italijanski ergonomi avioenterijera osmislili su sedište na kojem bi se verovatno jedino Džon Vejn osećao prijatno - „Skajrajder“ sedlo koje bi omogućilo da se u avion „strpa“ 40 odsto putnika više.

S druge strane, „Rajaner“ ne odustaje od „vertikalnog sedenja“.

Šta bi to uskoro moglo biti zajedničko za komercijalne avione i konje? Putnici bi u oba slučaja morali prvo da sednu u sedlo pre nego što krenu na put, našalio se novinar londonskog Dejli mejla na račun novog, „epohalnog" rešenja za avionska sedišta.

Naime, dizajneri italijanskog proizvođača enterijera za avione „Aviointeriors" pokušavaju da uvere vlasnike aviona na kratkim linijama da su otkrili formulu koja će njih i njihove putnike učiniti srećnim, navodno bez kompromisa po pitanju komfora.

Povišena, skraćena, sa sedećom površinom u obliku konjskog sedla, sedišta nazvana „Skajrajder" (SkyRider), predstavljena ove nedelje u Americi, trebalo bi da omoguće da se u ekonomsku klasu „natrpa" 40 odsto više putnika, a da letovi trajanja do jedan sat budu još jeftiniji, no, ne i neudobni.

Ceo štos je u uspravnijem, jahačkom sedenju kao na motociklu ili u sedlu na konju. Pritom noge pomalo vise, kao na barskim stolicama, pa im nije potreban veći prostor za kolena. Tačnije, prostor za noge bi se sveo na 58 centimetara, što je za 17,5 centimetara manje nego kod regularnih sedišta.

„Za letove ka bilo kojoj destinaciji u trajanju od jedan pa čak i do tri sata, ovo bi bio udoban način za sedenje. Sedište je kao sedlo, a kauboji jašu konje i po osam sati u toku dana i posle toga se i dalje osećaju udobno u sedlu", tvrdi Dominik Meno, generalni direktor „Aviointeriorsa" i ističe da već ima zainteresovanih aviokompanija.

„Skajrajder" sedla su zvanično debitovala na "Aircraft Interiors Expo Americas 2010" konferenciji i salonu u Long Biču u Kaliforniji (održanom 14-16. septembra), što naravno ne znači da će ih odobriti najviša avijacijska regulaciona tela.

„Stočna klasa"

Možda i ovo poput „Rajanerove" (Ryanair) ideje od pre par godina o „vertikalnom sedenju" na kraju bude odbačeno i proglašeno šalom. Mada se Majkl O'Liri, izvršni direktor ovog „lou kost" avioprevoznika, početkom jula 2010. ponovo oglasio sa istom idejom, odlučniji nego ikad.

Engleski mediji su na vest o „stajanju u avionu" reagovali podrugljivo, jer su još 2006. godine u Irskoj prototip-kabinu sa takvim sedištima konstruisanu za „Rajaner" prozvali „stočnom klasom".

Ideja je bila (i još uvek je!) da se 10 zadnjih redova normalnih sedišta u ekonomskoj klasi na kraćim linijama zameni u 250 njihovih letelica sa 15 redova tapaciranih naslona gde bi putnik u polustojećem stavu bio vezan preko ramena i grudi.

Ruganje „stojećim sedištima" 2006. bilo je toliko otrovno da se „Erbas" (Airbus), gde su ih projektovali za „Rajaner", morao javno odreći te ideje.

Međutim, O'Liri sada tvrdi da će bezbednosna testiranja za naslone ipak biti obavljena 2011. godine.

Pa i sedlo je sedište!

Portparol Evropske avijacijske agencije za bezbednost sa sedištem u Kelnu, na neki način je demantovao O'Lirijeve najave. „Koliko znamo, nijedna aviokompanija ili drugi operatori nisu aplicirali ništa za 'stojeća sedišta'. Ono što predlažu je presedan i malo je verovatno da će biti odobreno u bliskoj budućnosti."

„Stojeća sedišta bi zahtevala promenu evropskog pravilnika za sertifikaciju aviona. U postojećim pravilima piše da 'svakom putniku mora biti obezbeđeno sedište, ili ako je nepokretan, ležaj'. Ovo nije nijedno", objasnio je portparol.

„Skajrajder" sedla nemaju taj problem. „Iako je razmak između sedišta ekstremno mali, ipak govorimo o sedištima, ne o stajanju putnika u kabini. Sedite na specijalnom sedištu, ali sedištu", naglašava Gaetano Peruđini, direktor sektora za istraživanje i razvoj „Aviointeriorsa" koji je i kreirao sedište.

„Ako se evropski avioprevoznici prijave za instaliranje u njihovim letelicama, onda će naša kompanija od avijacijskih vlasti zatražiti odgovarajuću sertifikaciju", razjasnio je trenutni status „Skajrajdera" Dominik Meno, generalni direktor „Aviointeriorsa".