Poslovne vijesti - Srbija

Trgovina Srbije sa balkanskim zemljama 5,3 milijarde evra

Udeo spoljnotrgovinske razmene Srbije sa članicama Asocijacije balkanskih komora (ABC) u ukupnoj razmeni srpske privrede sa svetom, porastao je na 30 odsto u 2017. godini sa 7,7 odsto iz 1992, kada je osnovana Asocijacija, izjavio je danas predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež.

“Ukupna razmena Srbije sa ABC regionom za devet meseci 2017. iznosila je 5,3 milijarde evra. Na tržište zemalja članica ABC izvezli smo proizvode vredne 3,3 milijarde evra, a od njih uvezli robu za dve milijarde evra“, rekao je Čadež na plenarnoj sednici Skupštine ABC održanoj u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Članice Asocijacije balkanskih komora su Albanija, Bugarska, BiH, Crna Gora, Grčka, Kipar, Makedonija, Rumunija, Srbija i Turska. Ukupna međusobna razmena svih 10 zemalja ABC zajednice, svaka sa svakom zemljom (izvoz + uvoz), u prošloj godini je, prema podacima iz baze World TradeMap, iznosila oko 22 milijarde evra, naveo je predsednik PKS.

Čadež, smatra da je potencijal za unapređenje razmene unutar ovog područja, koje broji više od 130 miliona potrošača, daleko veći i to ne samo kada je reč o trgovinskoj razmeni, već i o investicionoj i drugim, višim oblicima saradnje, preneo je Tanjug.

Velike mogućnosti, po rečima predsednika PKS, su u daljem infrastrukturnom i poslovnom povezivanju, međusobnim i zajedničkim ulaganjima, umrežavanju kompanija u konzorcijume koje će zajednički proizvoditi i objedinjeno nastupati na lokalnim, regionalnim i svetskim tržištima. Kako je istakao Čadež, razvoj savremenih, pre svega IT tehnologija i s tim u vezi digitalizacija privreda, trebalo bi da bude prioritet ekonomija regiona.

„U tome je ogromna uloga i odgovornost komora kao poslovnih asocijacija. Privredna komora je veliki deo svojih usluga već prenela na IT platforme i, bez lažne skromnosti, mislim da smo zaista jedan od lidera ovog regiona u implementaciji digitalnih rešenja u svom svakodnevnom poslovanju“, poručio je Čadež.

Podsetio je da sa većinom zemalja čije su komore članice ABC-a u poslednjih godinu dana PKS ima veoma intenzivnu saradnju, u okviru koje je organizovano više velikih poslovnih skupova sa stotinama kompanija učesnica i nekoliko hiljada B2B razgovora privrednika.

Srbija je na inicijativu privrede, i uz veliko angažovanje Privredne komore, oslanjajući se na iskustva razvijenih ekonomija kao što su Nemačka, Austrija i Švajcarska, uvela dualni model obrazovanja, donela odgovarajući zakonski okvir i omogućila da lokalne kompanije i investitori iz sveta dođu do odgovarajućih kadrova, predočio je Čadež.

Predsednik Privredne komore Turske i potpredsednik Eurochambres, Rifat Hisarčiklioglu, istakao je da su balkanske zemlje na sredini trgovinskih ruta između Istoka i Zapada, što zemlje regiona moraju iskoristiti tako što će modernizovati putnu mrežu i carinske prelaze.

Hisarčiklioglu je ocenio da su snažan rast EU i globalna likvidnost pokretačka snaga za Balkan, koji će imati koristi od oporavka Evrope.

“Turska već oseća efekte tog oporavka. Naša privreda je rasla po stopi od pet posto u prvoj polovini godine, a očekujemo da će rast u čitavoj godini iznositi 6,0 procenata”, rekao je predsednik Privredne komore Turske, što je, kako je dodao, rezultat povećanja izvoza Turske u Evropu.

Efekat rasta uočava se, prema njegovim rečima, i u zapošljavanju, pošto se broj zaposlenih povećao za 1,5 miliona.
“Otvorili smo više radnih mesta nego Nemačka i Francuska zajedno”, kazao je on.

Hisarčiklioglu je naveo da raste i interesovanje investitora za Tursku, a povećavaju se i turske investicije u druge zemlje. Očekuje da će saradnja komora u okviru ABC biti nastavljena, kao i da EU treba da nastavi da ima glavnu ulogu u budućnosti balkanskih nacija.

PKS je predsedavajuća Asocijaciji balkanskih komora u 2017, a u radu današnje Skupštine učestvovali su predstavnici BiH, Bugarske, Crne Gore, Makedonije, Turske, Grčke, Rumunije. Turska 2018. preuzima predsedavanje ABC-om u naredne tri godine.

ABC je osnovana sa ciljem podsticanja privredne saradnje i pružanja podrške ekonomskom razvoju zemalja članica i regiona u celini, olakšavanja i ukidanja viznog režima, uklanjanja barijera u trgovini i uspostavljanja jedinstvene zone slobodne trgovine.