Tema - Srbija

Digitalizacija uštedela Estoniji 800 godina u radnim satima

Estonija, zemlja porekla Skajpa, najpoznatijeg svetskog programa za VoIP protokol, jedina je država na svetu čija je vlada u potpunosti prenela svoje poslovanje na "klaud" tehnologiju, što joj je i donelo nadimak e-Estonija.

Kada je država počela da prikuplja podatke o građanima u digitalnom obliku, većina žitelja Estonije nije imala pristup internetu ni uređaje za pristup mreži.

Danas je 99 odsto usluga javnih službi dostupno preko interneta, a korist koju je to donelo građanima, ali i državnim činovnicima, najbolje ilustruje podatak o uštedi vremena, pa samim tim i novca, koji se potroši na obavljanje takvih poslova.Sve je počelo 1997. godine donošenjem strategije e-Vlada, čiji je cilj bio poboljšanje kvaliteta života svih stanovnika Estonije.

Zemlja je 2000-te godine uvela uslugu e-porezi, omogućivši građanima i privrednim subjektima da poreske obaveze plaćaju putem interneta. Danas se, prema podacima sa portala e-Estonija, preko 95 procenata plaćanja poreskih obaveza obavlja onlajn.

Vlada u Talinu je naredne godine otišla korak dalje i uvela "x- Road" softver otvorenog koda (open source), besplatan program dostupan i javnom i privatnom sektoru koji omogućava slobodno preuzimanje sadržaja sa interneta i njihovo prilagođavanje potrebama korisnika, što je građanima i vladinim službenicima uštedelo neverovatnih 800 godina u radnim satima.

Iste godine, 2001., uvedeno je i izdavanje digitalne lične karte koju danas imaju gotovo svi od 1,3 miliona građana te baltičke zemlje, i pomoću koje imaju pristup internet servisima.

Estonija je 2005. godine postala prva zemlja u svetu koja je biračkom telu ponudila i mogućnost glasanja preko interneta, uvođenjem servisa "i- Izbori". Prednost tog sistema je, osim uštede vremena, što svi državljani Estonije s pravom glasa mogu uz digitalnu ličnu kartu da biraju svog kandidata iz bilo kog dela sveta.

Proces digitalizacije je zatim 2007. godine proširen i na oblast bezbednosti građana uvođenjem IT tehnologija u policijskim, spasilačkim službama i u hitnoj pomoći, što je doprinelo da se u proteklih 20 godina broj nesreća sa smrtnim ishodom prepolovi. Policiji je IT tehnologija omogućila da u roku od 10 sekundi odgovore na 93 odsto hitnih poziva, da ne zaustavlja vozila zbog tehničke provere, jer su ti podaci dostupni na njihovim mobilnim računarima, i slično.

Kada je preduzela prve korake u stvaranju e-države, Estonija je bila svesna da će rizik od sajber napada uvek biti deo informacionog društva, i da se tom riziku mora ozbiljno pristupiti. Rešenje su pronašli u implementaciji blokčejn tehnologije, koja je postala "vruća tema" u svetskim okvirima relativno skoro, dok su Estonci s njom eksperimentisali još od 2008. Blokčejn je 2012. uveden u operativnu upotrebu u državnim registrima kao što su javno zdravlje, pravosuđe, zakonodavstvo....

Ovu tehnologiju, koju su razvili Estonci, takođe koristi NATO, američko Ministarstvo odbrane, kao i informacioni sistemi Evropske unije kako bi osigurali sajber bezbednost.

Zanimljivo je i to da pacijenti u Estoniji raspolažu dokumentacijom o svom zdravlju u digitalnoj formi, budući da su bolnice te podatke učinile dostupnim na internetu od 2008. godine. Danas je više od 95 odsto podataka koje su generisale bolnice i doktori digitalizovano, a blokčejn tehnologija se koristi za osiguranje integriteta pohranjenih elektronskih medicinskih podataka, kao i za evidenciju pristupa sistemu.

Na ovaj način se postiže efikasnije preduzimanje preventivnih mera, povećava svest pacijenata da vode računa o zdravlju, što utiče na uštedu više milijardi evra koje bi bile potrošene na lečenje.

Usluga e-rezident, koja je uvedena 2014. godine, predstavlja poklon Estonije svetu. Ona omogućava građanima u toj zemlji, ali i onima van nje, da dobiju transnacionalni digitalni identitet, koji im omogućava pun pristup svim estonskim javnim e-servisima tako da mogu da osnuju firmu i pokrenu biznis sa bilo koje lokacije onlajn, kao i da upravljaju kompanijom sa bilo kog mesta na svetu uz minimalne troškove i probleme.

Vlada u Talinu ne namerava da se tu zaustavi i najavljuje nove projekte kao što su digitalna transformacija u obrazovanju, inteligentni transport, prekogranična razmena podataka, real-time ekonomija…