Tema - Srbija

Lignit ne pali automobile na struju

Podatak da Srbija skoro dve trećine svoje električne energije dobija iz lignita i da će ugalj u narednih 50 do 70 godina biti gotovo nezamenljiv izvor energije, ozbiljno otvara pitanje da li će naša zemlja biti u stanju da se odrekne ove domaće sirovine i pređe na korišćenje zelene energije, čime bi se, uz porast korišćenja električnih automobila, smanjila emisija štetnih gasova i efekat staklene bašte.

Na upravo završenom skupu u Bugarskoj, predstavnici naftnih kompanija iz Evrope složili su se da rafinerije koje sada prerađuju fosilno gorivo moraju da se transformišu i postanu predvodnici u naporima da se emisije gasova koji doprinose globalnom zagrevanju svedu na najmanju moguću meru.

Istaknuto je i da današnje rafinerije sa svojim razvojnim centrima predstavljaju prirodno mesto u kome bi razvoj ovih tehnologija bio skoncentrisan i u kome bi se one primenile, prvenstveno imajući u vidu da tečna goriva i dalje ostaju neprevaziđena kao efikasna skladišta energije.

Vuk Radović, direktor naftne kompanije „EKO Serbija”, koja je deo grčkog „Helenik petroleuma”, jednog od organizatora ovog skupa u Bugarskoj, kaže da bi promovisanje rasta upotrebe električnih vozila imalo punog smisla, ali Srbija mora da promeni izvor iz kog dobija električnu energiju.

– Dakle, električni automobili ne bi doprineli smanjenju emisije štetnih gasova na globalnom nivou, u poređenju sa automobilima koji koriste moderne dizel i benzinske motore, sve dok se električna energija kojom se oni napajaju uglavnom proizvodi od lignita. To je jedan od razloga zašto Srbija ima obavezu da znatno uveća učešće čistih i obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije – kaže Radović.

Pored ovoga, Srbija ima za cilj i da uveća učešće biogoriva koje se koristi u transportu na 10 procenata do 2020. To uvećanje će se prvenstveno zasnivati na obavezi namešavanja određenog procenta biodizela u dizel gorivo, za šta je preduslov da državni organi definišu regulativu u pogledu tehničkih uslova i akcizne politike.

Džon Kuper, direktor „Gorivo Evrope”, objasnio je da je vizija transformacije rafinerija do 2050. godine vrlo ambiciozna, ali i dostižna. Zasnovana je na principima savremene tehnologije, kružne ekonomije i efikasnosti resursa. Ova vizija je prilika za industrije Evrope da razvijaju tehnologije s niskim procentom zagađenja

– Cilj je postepen prelazak na tečna goriva koja neće emitovati ugljen-dikosid, i to s postojećom infrastrukturom koja će omogućiti da se ovo novo pogonsko gorivo koristi i u avionima, brodovima, ali i kamionima – kaže Kuper.

Tomislav Mićović, predsednik Udruženja naftnih kompanija Srbije, kaže da je skup pokazao koliko je Asocijaciji rafinerija Evrope potrebno energije, znanja i para da se uloži u opstanak rafinerija.

– Jedan od predloga je da se one pretvore u energetsko čvorište odnosno da ubuduće ne budu samo prerađivači nafte nego da ih u skladu s razvojem savremenih tehnologija posmatramo kao industrijska postrojenja u zaštiti životne sredine, ali i proizvodnje ekološkog goriva – kaže on.

Potvrđeno je da tečna goriva nemaju alternativu za veći deo potrošnje, pre svega avione, brodove i kamione, pa se razmišlja o proizvodnji goriva iz biomase. S tim što biomasa ne sme biti ona koja se inače koristi za ishranu ljudi i životinja, već slama i otpad iz primarne poljoprivredne proizvodnje i iz algi.

– Srbija na zeleno gorivo ne sme da gleda samo kao na obavezu prema EU nego da podrži razvoj alternativnih izvora energije. Naša zemlja je visokouvozno zavisna od nafte i trebalo bi da ovo prepozna kao svoju šansu, jer biomasu proizvodimo na svoj teritoriji – kaže Mićović.