Tema - Srbija

Uskoro će srpsko seme klijati i u Africi?

Saradnja Srbije sa državama afričkog kontinenta proteklih godina je u usponu na političkom, ali i ekonomskom planu, posebno, što je zanimljivo, u sektoru agrara.

O tome svedoči niz bilateralnih sporazuma, ali i najave da će sa nekoliko zemalja Afrike uskoro biti potpisani sporazumi o slobodnoj trgovini.

Multinacionalne kompanije iz Evrope i Amerike, ali i Kine i Rusije godinama unazad sele svoju proizvodnju na "crni kontinent", a ugledni svetski listovi poput Gardijana (The Guardian) i Fajnenšal tajmsa (Finansijal Times) objavili su proteklih meseci seriju tekstova o sve većem ulaganju britanskih kompanija u Afriku zbog izlaska te zemlje iz EU.

Britanski analitičari smatraju, da je upravo Afrika "stara-nova" svetska destinacija za investiranje i da na ovom kontinentu postoje neistražene mogućnosti kako bi njene kompanije popunile finansijsku "praznina" (engl. gap) koji je nastao zbog Bregzita.

A gde je na tom "novom tržištu" prostor za srpska preduzeća, koja su u vreme SFRJ 70-tih i 80-tih godina tamo bila prisutna, možda pokazuje primer novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo "NS seme".

Institut vec dva meseca pregovara sa afričkim kompanijama o mogućoj saradnji i ulasku na to tržište, "kroz vrata" Demokratske Republike Kongo.

Kako je Tanjugu rečeno u Institutu, u toku su pregovori sa Kongom o izvozu naše tehnologije i formiranju oglednih polja u toj zemlji - "po srpskom receptu".

"Ohrabruje činjenica da je novopostavljeni predsednik te Republike targetirao poljoprivredu kao primarnu delatnost kojom će se ta zemlja baviti u buducnosti", kaže pomoćnik direktora za izvoz Instituta Nebojša Ilić.

Ideja je da im Institut "proda" kompletnu tehnologiju i znanje koje leži u 300 visokoobrazovanih stručnjaka ove ustanove, od kojih je više od sto doktora nauka.

"Imamo kapacitete da africkom tržištu prodamo kompletnu tehnologiju, a to je ono što je njima neophodno. Možemo da im postavimo ogledna polja, da obučimo njihov kadar", kaže Ilić.

Ilić podseća da ovaj Institut duži niz godina sarađuje sa kompanijama iz Maroka, gde izvoze kukuruz.

Pored Maroka, i u Tunis bi moglo da stigne seme povrća i jarih žita kao i znanje iz Srbije, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Naša država je predložila uspostavljanje saradnje između naučnih institucija dve zemalje na stvaranju novih sorti i hibrida otpornih na sušu kao i u delu razvoja biotehnologija.

Potencijal za saradnju Srbije sa 54 afričke države koje ukupno imaju 1,2 milijardi stanovnika je ogroman, ocenjuju sagovornici Tanjuga.

Srbija je za sada najviše prisutna u zemljama Magreba (severo-zapadne zemlje afričkog kontinenta, Maroko, Alžir, Tunis, Egipat, Libija...)

"Potencijal srpskih poljoprivrednih proizvoda na afričkom tržištu pored sadnog i semenskog materijala, koji trenutno ne ide na afričko tržište, jeste veliki", ocenjuje Jelena Jovanović, direktorka Sektora za međunarodne ekonomske odnose PKS-a.

To je zato jer domaći Instituti imaju "fantastično znanje i iskustvo i rangiraju se među prvima u svetu kada je reč o tehnologiji i geografskom prilagođavanju semena i sadnica", objašnjava Jovanović:

"To nešto što treba da iskoristimo", ukazuje ona.

Napominje da je "definitivno sazrelo vreme da se napravi strategija nastupa srpskih proizvoda na afričkom tržištu".

Kenija je, na primer, zemlja u kojoj sadni materijal iz Srbije može da nađe svoje mesto zbog povoljnih klimatskih uslova.

To su prepoznali, na primer, Francuzi, koji prema njenim rečima, sve više sele svoje vinograde u Keniju.

Jovanović kaže da je naš izvoz u afričke zemlje, za sada, nizak.

Najviše izvozimo duvan i proizvode od duvana, automobilske gume i plastične proizvode...

Izazov za naše privrednike predstavljaju visoke carinske stope (od 30 odsto) kojima afričke zemlje štite svoj agrar od uvoza proizvoda koje i sami stvaraju.

Zato, srpska resorna ministarstva pregovaraju sa Egiptom i Marokom o potpisivanju sporazuma o slobodnoj trgovini, koji bi se odnosio na specifične poljoprivredne proizvode koji bi bili oslobođeni taksi.

Egipat je pokazao veliko interesovanje za naše poljoprivredne proizvode, kao što su jabuke, sokovi, džemovi, sušeno voće...

Srbiji je posle 40 godina omogućen izvoz pšenice u Egipat, koji je najveći svetski kupac te robe, a vlada te zemlje nedavno je objavila tender za uvoz pšenice.

Sadašnja razmena naše dve zemlje u oblasti poljoprivrede iznosi 26 miliona dolara, a nakon postignutog dogovora o izvozu srpskog "zlatnog zrna" ona bi trebalo da skoči četiri puta i premaši gotovo 100 miliona dolara, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Sve procedure vezane za izvoz su završene, a dogovoreno je i okončanje procedura oko izvoza govedine, suncokreta, kukuruza i drugih poljoprivrednih proizvoda iz Srbije, dodaju.

U prethodnom periodu ,usaglašene su Međunarodne veterinarske potvrde (sertifikati) za izvoz jednodnevnih pilića, ovaca i koza u Egipat, kao i Zdravstveno uverenje za izvoz oprane vune, dok je u proceduri usaglašavanje sertifikata za izvoz goveda za klanje u Egipat.

U proteklom periodu dogovorena je saradanja, potpisani su brojni sporazumi, ugovori, memorandumi i sa Liberijom, Republikom Ganom i Kraljevinom Lesotom, Marokom, Tunisom...