pretraga

kursna lista

BA

HR

RS

MK

EUR 117.5248
USD 105.1676
CHF 106.7243
GBP 141.7157
CAD 79.8836
HRK 15.7879
BAM 60.0895
EUR 1.955830
CAD 1.349428
HRK 26.179579
CHF 1.775370
GBP 2.573629
USD 1.757863
RSD 1.592767
CAD 5.051136
CZK 0.281834
CHF 6.985052
GBP 9.636229
USD 6.918497
EUR 7.624184
PLN 1.743468
EUR 61.505
USD 46.5066
GBP 72.8128
CHF 46.4119
CAD 45.4818
24.06.2019.Danas

Male šanse da NIS kupi Petrohemiju

Male šanse da NIS kupi PetrohemijuIako nadležni u Srbiji očekuju da bi na tenderu za privatizaciju Petrohemije mogla da učestvuje i Naftna industrija Srbije ili bar da svojim angažmanom pomogne da se nađe strateški partner za tu fabriku, domaća stručna javnost smatra da su šanse da Rusi preuzmu to hemijsko postrojenje u Pančevu ravne nuli.

Tender za Petrohemiju trebalo bi da bude raspisan u poslednjem kvartalu ove godine, a do sada se nije pojavio nijedan ozbiljno zainteresovan kupac. Na nedavno održanom sastanku Aleksandra Vučića, predsednika Srbije i Kirila Tjurdenjeva, generalnog direktora NIS-a, koji je u većinskom vlasništvu ruskog državnog giganta „Gasprom njefta“, razgovaralo se i o mogućnosti učešća NIS-a na tenderu za Petrohemiju.

Iako se stiče utisak da Vlada Srbije u pregovorima sa ruskim partnerom može da „igra na kartu“ da je Beograd svojevremeno „Gasprom njeftu“ prodao NIS po prilično niskoj ceni plus da ta kompanija plaća znatno nižu rudnu rentu nego drugi investitori te da to može da bude argument da Moskva razmisli o „uhlebljenju“ Petrohemije, stručna javnost navodi da su takva očekivanja „mrka kapa“ i da Ruse taj kompleks ne interesuje.

– Još na samom početku pregovora o kupovini NIS-a ruska strana se izjasnila da ne želi da pazari i Petrohemiju u paketu. Ne verujem da su Rusi sada promenili mišljenje po tom pitanju s obzirom da su u Petrohemiju nužna velika ulaganja u iznosu od oko 200 miliona evra kako bi ta fabrika u potpunosti izašla „na zelenu granu“ – kaže za Danas Branko Pavlović, privatizacioni savetnik.

Prema njegovim rečima, jedan od razloga zašto je Petrohemija neinteresantna za Gaspom njeft je i taj što Rusija na svojoj teritoriji već sada gradi velike petrohemijske komplekse u saradnji sa Kinezima, tako da je postrojenje u Pančevu iz te perspektive uopšte ne zanima. Međutim, naš sagovornik ipak smatra da Rusi mogu da pomognu Petrohemiji da opstane.

– Rafinerija nafte Pančevo, u vlasništvu NIS-a i Petrohemija su tehnički povezani. Naime, između ta dva objekta postoji podzemni produktovod kojim se iz Rafinerije nafte Petrohemija snabdeva sa 600 hiljada tona primarnog benzina, osnovne sirovine potrebne za proizvodnju u tom hemijskom kompleksu, bez bilo kakvih troškova transporta za NIS. Stoga bi ta kompanija mogla da sklopi dugogodišnji ugovor, na 10 ili 15 godina, kojim bi se Petrohemiji garantovalo sigurno i dovoljno snabdevanje primarnim benzinom. S obzirom da će se sve više smanjivati broj automobila koji koriste gorivo na račun električnih vozila Rusi bi tim dugoročnim ugovorom sa Petrohemijom rešili plasman primarnog benzina za koji bi izgubili kupce zbog korišćenja električnih automobila. S druge strane, Petrohemija bi radila punom parom, proizvodila bi i izvozila, što bi moglo da motiviše nekog od stranih investitora da kupi tu pančevačku fabriku, uloži u njenu modernizaciju i takvim uslovima beleži profit – ističe Pavlović.

Mišljenje da Ruse ne zanima kupovina Petrohemije deli i LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

– Jedina šansa da se Petrohemija udomi u Gasprom njeftu je bila kada se pregovaralo o kupovini NIS-a, ali ruska strana tada nije bila zainteresovana za to i čisto sumnjam da je sada situacija drugačija. Jeste Rusima u interesu da Petrohemija postoji i nesmetano radi jer je jedan od većih kupaca primarnog benzina. Međutim, dosadašnja praksa pokazuje da Gaspom njeft nije zainteresovan za kupovinu tog postrojenja. Stoga, preostaju dve solucije. Prva je da država zadrži Petrohemiju u svom vlasništvu i ponaša se kao odgovoran vlasnik i ulaže u njenu modernizaciju. Državi u toj varijanti ide na ruku da je cena petrohemijskih proizvoda na tržištu visoka pa je Petrohemija jedan od većih domaćih izvoznika i posluje u plusu. Druga mogućnost je da Petrohemija ode u stečaj što bi značilo gubitak radnih mesta – objašnjava Savić.

Inače, Petrohemija je u proteklom periodu uspešno reorganizovana, posluje pozitivno i obezbeđuje plate za 1.450 zaposlenih. Iz sopstvenih sredstava trenutno se sprovode investicije, najveće u poslednjih tridesetak godina, vredne 20 miliona evra, koje treba da povećaju proizvodnju za 23 odsto.

Do oktobra bi trebalo da bude postavljena četvrta proizvodna linija kao i nova linija za pakovanje, a novi kontrolno-upravljački sistem je već u funkciji. Ipak, za sigurno egzistiranje Petrohemije na tržištu potrebno je investirati u novu fabriku polipropilena a za to je potrebno između 150 do 200 miliona evra i država planira da tu sumu obezbedi potencijalni kupac te pančevačke fabrike.

Ocena
Vaša ocena
Bookmark and Share