U fokusu - Srbija

BDP porastao 3,6 odsto, Srbija među najbrže rastućim ekonomijama

Posmatrano sa proizvodne strane, osim građevinarstva, koje beleži neznatan pad (negativan doprinos od minus 0,55 procenata), svi ostali sektori ostvaruju realni međugodišnji rast aktivnosti. Prednjače ostale usluge i neto porezi, kao i trgovina na veliko i malo. Ostvareni realni rast BDP-a od 3,2 odsto u prvom tromesečju ove godine pozicionira Srbiju u red najbrže rastućih ekonomija u Evropi, navode analitičari u najnovijem izdanju „Makroekonomskih trendova i analiza” (MAT).

Ukupna industrijska proizvodnja uvećana je za 0,6 odsto, a prerađivačka industrija za 1,6 odsto.

– Proizvodnja koksa i derivata nafte, kada se posmatra izolovano, više ne prednjači u usporavanju prerađivačkog sektora. To je sada proizvodnja osnovnih metala – navodi Ivan Nikolić, urednik MAT-a, podsećajući da je američko sankcionisanje ruskog vlasništva uvelo NIS u krizu jer je ograničeno snabdevanje i prekinut kontinuitet proizvodnje.

S obzirom na snažnu povezanost ove oblasti sa ostalim delovima industrije, njen zastoj ima mnogostruke direktne, indirektne i indukovane efekte na ukupnu dinamiku prerađivačke industrije, podseća Nikolić.

– S druge strane, različiti oblici protekcionističkih mera EU značajno otežavaju i proizvodnju u „Železari” u Smederevu. Dakle, obe ove oblasti proizvodnje su limitirane isključivo eksternim ograničenjima – objašnjava Nikolić.

Kada je reč o spoljnotrgovinskoj razmeni, ona nastavlja da raste, ističu u MAT-u, uz osetno brži rast izvoza u odnosu na uvoz, iz čega proizilazi i povoljnija pokrivenost uvoza izvozom.

– U periodu od januara do maja 2026. izvozom je pokriveno oko 83,1 odsto robnog uvoza, što je bolji rezultat nego godinu dana ranije, kada je taj količnik iznosio 77,9 procenata – dodaju u MAT-u.

Srbija je, prema evidenciji Evrostata, u prvih pet meseci 2026. u evropskom vrhu i po međugodišnjem rastu realnog prometa u trgovini na malo. U martu je prosečna neto zarada bila za 10,9 odsto veća od vrednosti prosečne potrošačke korpe, dok je u odnosu na vrednost minimalne potrošačke korpe veća za 115,1 posto. Kada je reč o inflaciji, kreće se u okvirima cilja Narodne banke Srbije, a privremeno odstupanje iznad gornje granice cilja moglo bi da usledi tek krajem ove godine.

– Međutim, već četvrti mesec uzastopno beleži se povećanje međugodišnje inflacije, koje je najvećim delom uzrokovano povećanjem cena energije u segmentu nebazne inflacije, ali manjim delom je posledica povećanja i bazne inflacije – navode analitičari MAT-a. Srbija je u maju 2026. godine imala veću međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije. Iznosila je 3,8 odsto, a u EU 3,3 odsto, odnosno u evrozoni 3,2 procenta. Od 27 zemalja članica Evropske unije, veću međugodišnju inflaciju nego Srbija u maju 2026. imalo je osam zemalja, od kojih su najveće stope zabeležene u Rumuniji (9,7 odsto), Bugarskoj (6,3 odsto) i Litvaniji (5,1 odsto). U evrozoni je međugodišnja inflacija u maju povećana za 0,2 p. p. u odnosu na april 2026, dok je ovo povećanje na nivou cele EU iznosilo 0,1 odsto.

Prerađivački sektor beleži pozitivna međugodišnja kretanja

Još krajem prošle godine u MAT-u su ocenili da će prerađivački sektor u 2026. poslovati u nepovoljnijim uslovima, da sledi usporavanje aktivnosti, pre svega, zbog problema u proizvodnji rafinerije NIS-a. Međutim, februar je doneo preokret, da bi martovski i aprilski rezultat prevazišao i najoptimističnije prognoze. Prerađivački sektor je u maju nastavio da beleži pozitivna međugodišnja kretanja, ali je dinamika rasta dosta usporena u odnosu na prethodne mesece. Industrija je u martu zabeležila međugodišnji rast od čak 8,4 odsto, u aprilu 5,3 odsto, a u maju 1,4 procenta. Fizički obim proizvodnje je u maju uvećan kod 13 od 24 oblasti, koje čine 61,8 odsto prerađivačkog sektora. Među njima je, kao i u martu i aprilu, i proizvodnja koksa i derivata nafte.