Tema - Srbija

Da li su banke odustale od kreditiranja privrede?

Analiza „Kvartalnog monitora” pokazuje da su krediti banaka stanovništvu i privredi u drugom kvartalu ove godine znatno smanjeni.

Posle 814 miliona evra plasiranih stanovništvu i privredi u drugom kvartalu ove godine, plasman u trećem tromesečju bio je 525 miliona evra.

Od toga je deo od 423 miliona evra plasiran privredi, dok se stanovništvo zadužilo za dodatna 102 miliona evra.

Pad plasmana u trećem kvartalu dovodi se u vezu sa  „presušivanjem” sredstava predviđenih za odobravanje subvencionisanih kredita.

Naime, u drugom i trećem kvartalu odobreno je oko 660 miliona evra subvencionisanih kredita, od čega je najveći deo od oko 86 odsto plasiran od aprila do juna ove godine.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić rezervisan je prema ovoj analizi. Prema podacima Narodne banke Srbije, u trećem kvartalu postojao je prirast kredita, ali minimalan. Kreditni plasmani povećani su na 1,564 milijarde dinara na kraju trećeg kvartala u odnosu na 1,562 milijarde dinara u odnosu na kraj drugog. To je povećanje za nepune dve milijarde dinara, što je rast od svega 0,1 odsto. Detaljnije analiza pokazuje da se privreda u tom periodu razdužila za dve milijarde dinara, a stanovništvo dodatno zadužilo.

– Podaci NBS s kraja trećeg kvartala u odnosu na kraj prošle godine pokazuju da novih kredita privredi, praktično, nije ni bilo. Banke su preduzećima zaključno s krajem oktobra plasirale 962,7 milijardi, a krajem decembra plasman je iznosio 961,2 milijarde dinara. Znači privreda je dobila svega 15 miliona evra kredita više – objašnjava Nikolić.

I on ukazuje na to da su zaključno sa septembrom potrošena sredstva namenjena za subvencionisanje kredita, što je sve uticalo da privrednici guverneru upute zahtev za smanjenjem obavezne rezerve.

U istom periodu banke su povećale plasmane javnim preduzećima i stanovništvu. Plasmani javnim preduzećima povećani su sa 72 na 87,9 milijardi dinara na kraju prošle. To je rast od nepune 22 milijarde dinara, što pokazuje da banke ipak više vole da rade s javnim preduzećima kojima država daje garancije za zaduživanje. Stanovništvo se u istom periodu zadužilo za dodatnih 17 milijardi dinara.

Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke, kaže da je razumljivo da postoje varijacije kada je u pitanju intenzitet zaduživanja kod poslovnih banaka.

– Ipak, treba razlikovati pad plasmana od sporijeg rasta, a najsigurniji izvor podataka nama je Narodna banka Srbije. Kada su u pitanju plasmani privredi, sporiji rast plasmana u trećem kvartalu jeste povezan sa završetkom jednog ciklusa subvencija, dok je kod građana tokom leta došlo do uobičajenog blagog, sezonskog pada tražnje. Kada je u pitanju Sosijete ženeral banka, mi smo konstantno ostvarivali dobre rezultate, kao kod drugih segmenata poslovanja, tako da smo u slučaju kreditiranja povećali plasman banke na godišnjem nivou od preko 20 odsto, a to je trend koji je prisutan i u navedenom periodu. Smatramo da je razlog za to činjenica da smo pravovremeno reagovali na sve zahteve tržišta, kako u smislu uvođenja novih proizvoda, tako i u smislu nalaženja odgovarajućeg načina da izađemo u susret klijentima, uz poštovanje svoje poslovne politike –kaže Rebić.

U Folksbanci kažu da je tačno da je na pad plasmana kredita uticalo „iscrpljivanje subvencija”, kao i činjenica da je treći kvartal sezona godišnjih odmora i logično je da je niža aktivnost nego u drugom.

– Naravno, utiče i podgrevanje situacije oko produženog efekta krize i ulaska u depresiju koja ne pogoduje pojačanoj kreditnoj aktivnost – kažu u Folksbanci.