Tema - Srbija

Domaći hosteli nisu uređeni paragrafima

Zajedno sa sve većim brojem turista, u Beograd su poslednjih godina „stigli” i hosteli.

Od kako za svetske medije naša prestonica više nije Divlji zapad istočne Evrope, već atraktivna „siti brejk” destinacija, beleži se sve veći broj ovih ugostiteljskih objekata, prepoznatljivih po višekrevetnim sobama koje mogu da dele i osobe koje se međusobno ne poznaju.

U stotinak trenutno postojećih hostela u Srbiji – od kojih je čak 87 u Beogradu – ubedljivo najčešći gosti su „bekpekersi” – stranci, uglavnom mladi, koji sa rancem na leđima krstare kontinentima. Ništa čudno, ako se zna da je tradicija „hostelinga” u Evropi duža od jednog veka. Namernici na Starom kontinentu od 1909. pohode ovakva konačišta, u kojima je naglasak na opuštenijoj atmosferi i druženju među gostima.

Beograd i Srbija su se poslednjih godina priključili tim evropskim tokovima, ali način na koji ih prate nije baš po ISO standardima. Zbog neuredne statistike, ne zna se koliko je parče srpskog „hostelinga” u globalnom kolaču profita koji iznosi 15 milijardi dolara. Usled odsustva zakonske regulative ne postoji ni klasifikacija hostela. A u njima će, prema grubim procenama, ove godine širom Srbije biti ostvareno 200.000 noćenja.

Najveći broj aktivnih hostela članovi su Ferijalnog i hostelskog saveza Srbije (FHSS). Nikola Vacić, predsednik Upravnog odbora FHSS-a, kaže da se prvi talas otvaranja ovih objekata u prestonici beleži od 2004. godine. Prava ekspanzija krenula je posle 2009, kada je otvarano u proseku deset do dvadeset hostela godišnje.

– Mnogi od njih se u međuvremenu zatvaraju, tako da je ova godina prva u kojoj imamo manji broj aktivnih hostela nego prethodnih. Razlog je što nije bilo dovoljno posla i za one koji su do tada postojali – objašnjava Vacić.

Broj turista u Beogradu jeste u porastu, dodaje on, ali hostelski kapaciteti ne prate proporcionalno taj trend.

– Najveći problem je ekspanzija malih hostela, sa manje od 20 kreveta. Istovremeno broj individualnih poseta, za koje je takav smeštaj podesan, ne raste, za razliku od većih grupa i ekskurzija, kakvih je sve više, a mali hosteli nemaju kapacitete da ih opsluže. Dodatna poteškoća je ta što posle letnjeg špica sezone, od oktobra do februara, najmanje trećina hostela nema dovoljan promet. Vlasnici se snalaze tako što ih ili privremeno zatvaraju ili uvode drugačiji režim rada – kaže Vacić, koji smatra da bi trebalo da se ide na ukrupnjavanje hostelskog smeštaja.

Ferijalni i hostelski savez Srbije je od 1970. godine punopravni član Međunarodne organizacije omladinskih hostela – „Hosteling internešenel”. Ovo globalno udruženje okuplja oko 3.500 hostela u 80 zemalja. Članska karta FHSS-a, koja omogućava popuste, važi u svim tim objektima, pa se tako smeštaj može naći po deset odsto jeftinijoj ceni. Znak „Hosteling internešenela” – narandžasti krug unutar kojeg je na beloj pozadini plavi trougao sa ucrtanom kućicom i drvetom, međunarodni je simbol kvaliteta hostelske usluge. Ovaj amblem je pandan hotelskim zvezdicama, pa se, u zavisnosti od kvaliteta usluge, na pročelja svetskih hostela stavlja jedan ili više ovih znakova.

U Srbiji nema ovog simbola, jer ne postoji zakonska regulativa koja bi propisala kategorizaciju i klasifikaciju. Zato se dešava da se za hostel, prema rečima Žarka Gvera, generalnog sekretara FHSS-a, proglašava objekat koji je daleko od standarda za ovakav tip smeštaja.

– U svetu postoji pedesetak merila po kojima se razvrstavaju hosteli. Takva kategorizacija nije propisana našim pravnim aktima, od čijeg bi uvođenja koristi imali i vlasnici hostela, jer bi im se, kada bi njihovi objekti bili kategorizovani, PDV računao po stopi od osam odsto – kaže Gvero.