Tema - Srbija

Koristi od ulaganja u zaštitu životne sredine višestruke

Vlada Srbije sredinom oktobra usvojila je Nacionalnu strategiju usklađenosti naših propisa sa propisima EU u oblasti životne sredine. Strategijom je predviđeno da se od 2011. do 2030. godine investira u implementaciju evropskih normi u ovoj oblasti oko 10,5 milijardi evra.

Procenjena dobit od ovog ulaganja iznosiće 25,3 milijardi evra, a prema izuzetno optimističnim prognozama oko 40 milijardi evra. Koristi od toga ogledaće se i u smanjenju štete po zdravlje ljudi, doći će do poboljšanja kvaliteta hrane, vode, vazduha i zemljišta, a smanjiće se i moguća šteta po imovinu, kulturna dobra i poljoprivredu. Ovo je istakao danas Zoran Sretić iz Kancelarije za evropske integracije na trećoj sednici Odbora za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Privredne komore Srbije (PKS).

Dušan Stokić, sekretar Odbora za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Privredne komore Srbije, predstavio je na ovom sastanku rezultate analize projekta, koji je Evropska komisija odobrila na predlog Eurochambresa pod nazivom "PACE" – Partneri na polju usklađenosti sa propisima EU i energetska efikasnost.
 
Projekat, koji realizuje jedanaest partnera iz zemalja EU i zapadnog Balkana, počeo je  početkom prošle i traje do kraja juna 2012. godine. Finansira ga EU, a partnerske zemlje su Albanija, BiH, Crna Gora, Makedonija, Hrvatska, Srbija, Francuska, Austrija, Slovenija i Belgija. Direktni partneri su PKS, Privredna komora Crne Gore, Evropska asocijacija komora Eurochambres, Privredna komora Marseja i dve belgijske privredne komore u Antverpenu i Limburgu.

Ukupno 20 eksperata iz šest zemalja zapadnog Balkana, prema prethodno utvrđenoj metodologiji, posetilo je 300 preduzeća, a od tog broja u Srbiji je pet ocenjivača obišlo 75 kompanija.

Dušan Stokić je na sednici naglasio da su kompanije u našoj zemlji pokazale solidan nivo poznavanja evropske regulative i dobar nivo primene nacionalnih propisa u oblasti životne sredine. Analizirane su oblasti prehrambene industrije, hemijske i farmaceutske industrije, kao i zaštita životne sredine, zdravlje i bezbednost na radu. On je istakao da skoro 80 posto anketiranih firmi u Srbiji u potpunosti poznaje i bez ikakvih teškoća sprovodi nacionalne propise u sektorskim oblastima, dok samo 2,7 posto preduzeća ima značajnije teškoće u primeni ovih direktiva, a 18,7 posto ima neznatne teškoće.

Kada je reč o primeni evropskih direktiva i nacionalnih propisa u oblasti zaštite životne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu, Stokić napominje, da su tu rezultati nešto slabiji, ali ipak veoma dobri. Tako oko 13 posto svih kompanija ima značajne teškoće u sprovođenju propisa iz ovih horizontalnih politika, a jedna trećina ima manje probleme u njihovoj primeni.

Dušan Stokić to objašnjava činjenicom da je primena sektorskih propisa direktno u vezi sa delatnošću preduzeća i profitabilnosti poslovanja, dok je sprovođenje horizontalnih propisa iz oblasti zaštite životne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu daleko složenije, a često i investiciono zahtevnije.