Tema - Srbija

Đedović Handanović je objasnila da počinju radovi na novoj deonici najvažnijeg „energetskog auto-puta“, na trećoj sekciji Transbalkanskog koridora od Obrenovca do Bajine Bašte, dužine 109 kilometara.

Ovim projektom, u koji će biti uloženo približno 100 miliona evra, kako je istakla, povećava se sigurnost snabdevanja potrošača u zapadnoj Srbiji i ojačavaju interkonekcije sa susednim zemljama.

Ona je podsetila na to da smo se izgradnjom Transbalkanskog koridora već povezali sa Rumunijom, a završetkom čitavog projekta dodatno će se osnažiti povezanost sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom, i dalje sa Italijom.

Ministarka je dodala da u narednih pet godina Srbiju čekaju značajna ulaganja na prenosnoj mreži, uključujući izgradnju Panonskog koridora ka Mađarskoj.

Usvojili smo detaljan spisak prioritetnih projekata čija ukupna vrednost za prenosni sistem iznosi približno 500 miliona evra. To će značiti dodatnu sigurnost za naše građane, ali će i doprineti da osnažimo industriju i izvođače, da mogu da rade i u regionu, ukazala je Đedović Handanović.

Ministarka je iskazala zahvalnost Evropskoj uniji (EU) i Vladi SR Nemačke na finansijskoj podršci za izgradnju Transbalkanskog koridora, koji je važan i za priključenje buduće RHE „Bistrica“.

Od izvođača očekujem da ne kasne sa radovima, kako bi projekat bio završen u naredne dve i po godine, kako je i planirano, poručila je ona.

Zajedno sa ministarkom Đedović Handanović, kamen temeljac položili su direktorka „Elektromreže Srbije“ AD Jelena Matejić, šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre i šefica Odeljenja za privrednu saradnju Ambasade SR Nemačke u Srbiji Judit Hofman.

Matejić je rekla da vrednost izgradnje celog Transbalkanskog koridora iznosi više od 200 miliona evra, u šta spada 323 kilometara 400 kV dalekovoda, podizanje naponskih nivoa dve trafostanice i dogradnja dalekovodnih polja u tri trafostanice.

Osim ove treće sekcije, čeka nas i četvrta, za koju su sredstva obezbeđena i biće završena 2028. godine, navela je Matejić.

Žiofre je napomenuo da je EU za projekat Transbalkanskog koridora dala ukupnu donaciju od 38,3 miliona evra, od čega je 18,9 miliona evra vrednost donacije za treću sekciju.

On je podsetio na to da je Evropska unija od 2000. godine izdvojila milijardu evra za energetski sektor Srbije, kako bi postao jači i stabilniji.

Hofman je rekla da je za prethodnih 25 godina saradnje, SR Nemačka uložila približno 2,5 milijarde evra u održivi razvoj Srbije, od čega dve trećine u energetski sektor, i podsetila na to da Nemačka razvojna banka KfW učestvuje u finansiranju poslednje tri sekcije Transbalkanskog koridora.

Radovi na trećoj sekciji Transbalkanskog koridora obuhvataju izgradnju dalekovoda dužine 109 kilometara sa 309 stubova, opremanje dva nova dalekovodna polja u TS Obrenovac, kao i podizanje TS Bajina Bašta na 400 kV naponski nivo.

Ukupna vrednost treće sekcije iznosi približno 100 miliona evra.

Projekat se finansira kreditom KfW banke u iznosu od 64,5 miliona evra, donacijom Western Balkans Investement Framework (WBIF) od približno 21 milion evra, kao i sopstvenim sredstvima EMS AD.