Poljoprivreda - Srbija

Slabiji prinosi i kvalitet pšenice

Žetva se bliži kraju, a zemljoradnici sve više veruju da im zarada neće biti velika. Prinosi su manji od prošlogodišnjih. Kreću se od dve do šest tona po hektaru. Ipak, prema procenama stručnjaka, očekuje se rod od gotovo dva miliona tona, što će biti dovoljno za domaće potrebe, ali i za izvoz.

Kombajni rade još samo u brdovitim delovima zemlje. Ratari u Vojvodini posao privode kraju. Pšenicu uglavnom predaju na čuvanje, a oni kojima je novac neophodan - prodaju je žitarsko-mlinskim preduzećima.

"Ova godina je podbacila u svakom slučaju, po prinosu i kvalitetu zrna. Kiša je uradila svoje", kaže ratar Rade Zjaka iz Deča.

Prošle godine prinos po hektaru bio je gotovo pet tona. Ove godine je manji od četiri.

"Niko se baš ne hvali da će ove godine zaraditi. Mi smo našu pšenicu predali u silos, čekaćemo septembar ili oktobar, kada bude zatrebalo", kaže Dejan Nikolić iz mesta Krnješevci.

Slabiji kvalitet zrna umanjio je cenu pšenice. Onu najkvalitetniju, koja ima i najviše belančevina, traže i inostrani kupci.

"Cena pšenice na početku žetve iznosila je 18 dinara i 70 para po kilogramu sa porezom, dok je na samom kraju žetve cena dostigla 19 dinara i 70 para", objašnjava Mladen Žakić iz Produktne berze u Novom Sadu.

Od evropskih berzi, pšenica je najjeftinija u Budimpešti. Preračunato u dinare, kilogram košta 17,3. Najskuplja je u Parizu - 21,15 dinara za kilogram.