Poljoprivreda - Srbija

Tamjanika stiže do Tajvana!

Vinogradari u Srbiji ovih dana su u velikom poslu. Berba grožđa je u punom jeku. Godina, međutim, neće biti upamćena po prinosu, već po nedaćama.

Loza je, naime, prvo stradala od velikih hladnoća ove zime, a zatim i od suše u proleće i leto, tako da će rod grožđa, kako se procenjuje, biti prepolovljen. I pored toga, kažu stručnjaci, ljubitelji dobre kapljice imaće razloga za zadovoljstvo.

U Ministarstvu poljoprivrede, naime, procenjuju da će rod grožđa, a samim tim i proizvodnja vina u Srbiji, ove godine biti za 50 odsto manja u odnosu na prethodnu. Lane je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji proizvedeno 135.363.200 litara vina.

Grožđe ubrano u Srbiji ove godine, kako objašnjava prof. dr Ivan Kuljančić, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, imaće sve karakteristike onog koje se, u „redovnim“ godinama, bere u Dalmaciji.

- Godina je bila sve pre nego povoljna za zasade vinove loze - kaže prof. Kuljančić.

- Oštra zima uzela je svoj danak u vinogradima u ravnici i u kotlinama, a zatim je došla suša, koja je dodatno smanjila rod, posebno ako se kasnilo sa berbom. S druge strane, suša je uticala na grožđe tako da mu se smanji sadržaj kiselina. Ono je sada, iako se bere na kontinentu i posle zime koja će se pamtiti po oštrini, po karakteristikama vrlo slično onome koje se gaji u Dalmaciji, poznatoj po grožđu sa visokom sadržinom šećera.

Naravno, dodaje Kuljančić, ovo ne znači da je grožđe automatski kvalitetnije nego prethodnih godina, a nije ni garancija visokog kvaliteta vina.

- Treba imati na umu da upravo kiseline iz grožđa daju vinu neophodnu svežinu, a da je bez njih vino, u stvari, alkoholna vodica sa aromom grožđa - objašnjava Kuljančić.

- Nažalost, problema sa kiselinama moglo bi da ima gotovo 90 odsto vinograda u Srbiji, pošto su sa berbom nisu krenuli na vreme, tako da je loza iz bobica iscrpela sve kiseline.

Ovakva situacija, ističe profesor Kuljančić, odgovaraće onim sortama grožđa koje, prirodno, imaju veći sadržaj kiselina u bobici, i koje će, samim tim, moći vinu da dodaju neophodnu svežinu.

- Jedna od takvih sorti je župljanka, koja je bila popularna pre dvadesetak godina - kaže naš sagovornik.

- I druge, starije i tradicionalne sorte, od kojih se prave kiselija vina, trebalo bi takođe da daju dobar kvalitet vina. Oni vinogradari koji su počinjali da beru šardone, beli i sivi burgundac, sorte koje se u uobičajenim godinama beru tek početkom septembra, a ove su ih brali posle 20. avgusta, imaće, siguran sam, dosta posla u podrumima da vinu daju pravi kvalitet...

Dobar deo vina proizvednog u Srbiji je, kako napominje profesor Kuljančić, poticalo od grožđa iz Makedonije, čija su vinogorja bila „neiscrpan izvor“ sirovine ne samo za podrumare u Srbiji, već i za one u Crnoj Gori.

- Kako stvari stoje, ove godine će se i do grožđa iz Makedonije teško dolaziti - kaže Kuljančić.

- Cena mu je, na novosadskoj Kvantaškoj pijaci, oko 45 evrocenti, a lani je kupovano za duplo manje novca. Kada se ovo posmatra, cena za naše grožđe, od oko 50 dinara za kilogram, i nije preterana.

Srbija, slažu se stručnjaci, i dalje ne izvozi dovoljne količine vina, a, takođe, ne izvozi vino visokog kvaliteta, pošto se gotovo 90 odsto proizvodnje eksportuje u rinfuzi.

Iz Srbije se godišnje izveze oko 8,5 miliona litara vina, za oko devet miliona dolara. To znači da je cena našeg vina nešto viša od dolara po litru. Po izvezenim količinama zauzimamo tek 24. mesto u Evropi.

Stvari se, ipak, menjaju, tako da, zahvaljujući malim vinarijama, izvozimo sve više kvalitetnog vina, a, takođe, vina iz Srbije, uz zemlje CEFTA, Rusiju, Nemačku, Austriju, Mađarsku, stižu i u SAD, a i do dalekih destinacija, kao što je Tajvan.

Sto putića do podruma

Ljubitelji vina, zahvaljujući Turističkoj organizaciji Srbije (TOS), mogu daleko lakše da dođu do podruma čiju „kapljicu“ žele da probaju. U ovoj organizaciji, naime, može da se nabavi mapa „Putevi vina“, u kojoj je detaljno predstavljeno osam vinskih regiona Srbije, a takođe i brošura u kojoj je obrađena vinska turistička ponuda.

Na ovoj karti, kako objašnjava Smiljana Novičić, iz TOS, mogu da se nađu detaljni podaci o ukupno 46 vinskih podruma i vinarija, 49 restorana, 34 hotela i drugih objekata u kojima se ljubitelji dobre kapljice mogu smestiti, a takođe i osam lokalnih turističkih organizacija.

- Naravno, glavni deo je detaljna mapa puteva koji vode do svake vinske regije - precizora Novičićeva.

- Na vinskoj mapi nalazi se osam regiona. Tu su, od severa ka jugu, Palić, Fruška gora, Vršac, Smederevo, Oplenac, Negotin, Knjaževac i Župa aleksandrovačka.