Poljoprivreda - Srbija

Vinogradi po propisima Evropske unije

U Srbiji, prema poslednjem popisu, postoji oko 22.140 hektara vinograda, a od toga, na oko 5.000 hektara se obavlja ekstenzivna proizvodnja. Na ovim površinama proizvede se oko 1,5 miliona hektolitara vina godišnje. Međutim, Srbija znatno više uvozi nego što izvozi vina.

Sa ovim površinama Srbija je startovala i u pregovorima sa Evropskom unijom u Briselu. Cilj Srbije je da se povećaju površine pod vinogradima. Prema toku sadašnjih pregovora Brisel nam to neće ograničvati. Inače, u Srbiji su se sedamdesetih godina prošlog veka vinogradi nalazili na oko 70.000 hektara, a posle toga je došlo do njihovog krčenja. Ovo je između ostalog istaknuto na sednici Grupacije za vinogradarstvo i vinarstvo Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije (PKS), na kojoj je podneta informacija sa eksplanatornog skrininga za ovu oblast u Briselu.

Pregovori se odvijaju tako što se mi usaglašavamo sa legislativom Evropske unije. O svemu mora da se saglasi i svih 28 njenih članica. To je proces koji traje, a u njemu ima i dosta iznenađenja, rekao je Darko Jakšić, rukovodilac Grupe za vinogradarstvo i vinarstvo Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Srbije.

Kada kažemo nesuglasica, misli se na dosadašnje regulative koje su postojale, neke ostaju na snazi, a donose se i nove, vezane za zajedničko tržište Evropske unije. Kada su vinogradi u pitanju biće ograničenja, ali za nas to neće važiti do 2030. godine. Ostale zemlje moći će da povećavaju svoje površine samo za jedan odsto godišnje, navodi Jakšić. Ovo je samo početak pregovora i oni se neće voditi bez učešća vlasnika vinograda, odnosno proizvođača grožđa.

Prema rečima Darka Jakšića, proteklih godina pa i danas u Evropskoj uniji su postojale subvencije za krčenje ali ne i za podizanje vinograda. Pošto ih je bilo previše, planirano je da se obavi krčenje na oko milion hektara, a to je urađeno na 250.000 hektara površina. On je ukazao i na stroge propise koji vladaju u Evropskoj uniji, posebno kada je u pitanju geografsko poreklo.

Kako je istakao Jakšić, vino je najusaglašeniji proizvod u Briselu. U daljim pregovorima mi ne očekujemo neke posebne primedbe na naš rad i stanje u ovoj oblasti, osim u delu praćenja vina od proizvođača do kupca. On je posebno naglasio da zakonska regulativa u ovoj oblasti mora da se usaglasi dve godine pre pristupanja Evropskoj uniji, a kako se očekuje. Bitno je reći i to da regulative kojima se mi prilagođavamo ne mogu da se menjaju, ali može da se odlaže njihova primena. Da bi se sve prilagodilo legislativama Evropske unije, biće i izmena u našem Zakonu o vinu.

Prema mišljenju Miroslava Jovanovića, iz "Rubina", koji je i predsednik Grupacije za vinogradarstvo i vinarstvo PKS,  danas u zemlji u ovoj oblasti imamo i zastarelu pravnu regulativu. On je posebno naglasio da vino u Evropi predstavlja akcizni proizvod, što ćemo i mi morati da primenimo. U ovom prilagođavanju propisima Evropske unije, dobro je da vidimo šta su i kako radile druge države, pre nego što su postali njene članice. Tako je Hrvatska donela mere, ali je i naglasila da će se primenjivati tek kad njihova zemlja postane članica Evropske unije, što se pokazalo dobrim.

Kako se navodi u saopštenju PKS, u Srbiji su usitnjene parcele pod vinogradima, a prosečna veličine je oko 20 ari. Na ukupnim površinama proizvede se oko 1,5 miliona hektolitara vina. Prosečna potrošnja se kreće oko 10 litara po stanovniku godišnje. U ostalim zemljama u okruženju to je znatno više, rekla je Milada Lukešević, samostalni savetnik za voćarsku i vinogradarsku proizvodnju u Udruženju za poljoprivredu i prehrambenu i duvansku industriju PKS.