Poslovne vijesti - Srbija

Šeširi "begej" osvajaju svet

Šeširi su se stvarali i zastarevali, pronalazili i gubili, obnavljali i izmišljali, čuvali i propadali, uvek beskrajno savremeni u promenljivosti, ili kao večiti povratnici novog - kaže dr Miroslava Lukić Krstanović, iz Etnografskog instituta SANU, povodom izložbe "Moda šešira", koja je otvorena u zrenjaninskom Narodnom muzeju.

Autorka izložbe je Aleksandra Jovanović, viši kustos Narodnog muzeja u Šapcu, a ova izložba je rezultat njenog trogodišnjeg istraživanja modiskog i šeširdžijskog zanata između dva rata u Srbiji, posebno u Šapcu. Rasvetljava fenomen ovog nekad neizostavnog dela odeće i odgovara na pitanja kada se šešir prvi put javlja u istoriji, prati njegovu evoluciju, predstavlja svetske kreatore i modne žurnale.

Pored klasične muzejske postavke, na kojoj su izloženi modeli ženskih i muških šešira nošenih dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, kroz ambijentalne celine na izložbi predstavljeni su modiski salon i šeširdžijska radionica. Pošto je interaktivna, poput prethodnih gostovanja u nekoliko gradova Srbije, i posetioci u Zrenjaninu imaju priliku da probaju pojedine modele. Posebna draž su saznanja o čuvenoj fabrici "Begej", zbog koje je Zrenjanin bio jugoslovenska prestonica šešira. Malo je poznato da šeširi "begej" i danas osvajaju svet, ali iz Rume...

- Izradom ženskih šešira bavile su se modistkinje. Krajem 19. i početkom 20. veka, one su kod nas uglavnom prodavale uvozne, potpuno opremljene šešire, ili ih popravljale i prerađivale. Prva modistkinja u Šapcu bila je Katarina Vasić 1889. godine, a između dva svetska rata bilo je devet modiskih radnji, u kojima su se izrađivali šeširi i obučavali učenici. Zanimljiv je podatak da je u periodu od 1933. do 1943. godine 17 devojčica izašlo na kalfenski ispit i steklo zvanje modiske pomoćnice. Ali, samo jedna je položila majstorski ispit, postala modistkinja i otvorila svoju radnju - iznosi Aleksandra Jovanović.

Za razliku od modiskog zanata, čiji je proizvod isključivo ženski šešir, šeširdžije su se bavile izradom muških šešira. Zanatska izrada zasnovana je u Srbiji sredinom 19. veka, ali vrlo brzo bila je ugrožena uvozom industrijski proizvedenih šešira - konstatuje Katarina Vasić, autorka "Mode šešira". Najkarakterističniji muški modeli bili su cilinder i polucilinder, a među markama isticali su se "albertini", "borsalino", "pikadili", "feraro", "boston"...

- Šeširi su bili u modi do Drugog svetskog rata. Posle 1945. počeli su da nestaju kao obeležje građanskog društva i ustupaju mesto novom modnom sistemu - kapama, kačketima i beretkama. Šeširi su zatim još decenijama uglavnom stizali iz zrenjaninskog "Begeja". Poslednja šeširdžijska radnja u Šapcu Matije Radoša i njegovog sina Luke zatvorena je 2005, nakon pola veka postojanja - iznosi Aleksandra Jovanović.

Njena koleginica Branka Babić, etnolog iz zrenjaninskog muzeja, obogatila je izložbu pričom o "Begeju", jedinstvenoj fabrici na prostoru nekadašnje Jugoslavije, koja je postala brend u svetu šešira, ali i obeležje grada Zrenjanina. U Melencima ju je krajem 19. veka osnovao Ivan Dragan, koji je brzo proširio delatnost i već pre Prvog svetskog rata otvorio filijale u Novom Bečeju, Beodri i okolnim mestima.

Krajem tridesetih godina, Fabrika šešira "Braća Dragan" zapošljavali su oko 300 radnika i dnevno izrađivali 300 tuceta tuljaka! Zajedno sa šeširima, izvozili su ih u mnoge evropske zemlje, gde su zbog kvaliteta postali prepoznatljivi i nezaobilazni u kupovini. Zbog dobrog glasa i vrhunskog poslovanja, odlikovani su titulom kraljevskog dvorskog liferanta. Po podatku iz 1939, fabrika je tada imala godišnju produkciju od 700.000 šešira i 500.000 tuljaka!

- Konfiskovana je 1945. u korist države FNRJ i prvo je radila u sklopu fabrike tepiha "Proleter", menjajući zatim vlasnika i ime više puta. Izdvaja se 1951. godine kao samostalno preduzeće, koje šešire prodaje u sopstvenim prodavnicama, u svim republikama - od Triglava do Vardara, ali i izvozi u ceo svet. Integrisala se 1962. sa vršačkom fabrikom šešira "Uča", 1962. dobija ime "Begej" i sve do devedesetih godina predstavlja renomiranog proizvođača u tekstilnoj branši Jugoslavije - navodi Babić.

Vaskrsao

Nažalost, tranzicija je došla glave i "Begeju", koji se 2005. našao u stečaju. Kao feniks, vaskrsao je 2013. zahvaljujući beogradskoj "Kapital grupi", koja je otkupila pogone u Zrenjaninu s namerom da obnovi proizvodnju tuljaka i šešira. To je, ipak, godinu dana kasnije učinila u Rumi, gde je izgradila novu fabriku. "Kapital grupa" zaštitila je vuneni filcani tuljak fabrike "Begej". Sa stogodišnjom tradicijom, sada ga kao robnu marku "begej hat", prodaje širom sveta, a uskoro će biti u ponudi u Velikoj Britaniji i Belgiji.

Kopije iz Kine?!

Prema neproverenim informacijama bivšeg menadžmenta, deo mašina iz "Begeja" završio je u Kini, gde proizvode modele šešira koji su svojevremeno izrađivani u Zrenjaninu! O kakvom se brendu radi, možda najbolje govori činjenica da mnogi turisti uzaludno traže u Zrenjaninu prodavnicu gde bi kupili čuveni šešir. Nedavno je član delegacije iz ruskog okruga Noginska, domaćinima u Zrenjaninu s ponosom pokazao šešir "begej" koji nosi decenijama! Poželeo je da kupi novi, ali uzalud...