Tema - Srbija

Centralne banke najsigurnije

Gospođa Jorgovanka Tabaković sad već ima priliku da se u detaljno stanje naših deviznih rezervi - kolike su stvarno i da li su na najboljem mestu - uputi lično i na licu mesta. Pošto je to bilo jedno od ključnih pitanja o kome je brinula tokom svog opozicionog poslaničkog života.

Kad se oduzmu devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i sredstva povučena od Međunarodnog monetarnog fonda, naše neto (ili istinske) devizne rezerve iznosile su krajem jula ove godine samo 5,534 milijarde evra. Minimalni iznos neto deviznih rezervi Srbije dogovoren tehničkim memorandumom sa Međunarodnim monetarnim fondom poslednjeg dana 2011. godine trebalo je da iznosi 4,5 milijardi evra. Poslednjeg dana 2011. godine neto devizne rezerve Srbije iznosile su 6,664 milijarde evra.

Najveći deo, prema podacima za kraj 2011. godine, ili 71,3 odsto naših deviznih rezervi, Narodna banka Srbije plasirala je u prvoklasne hartije od vrednosti čiji su izdavaoci sledeće države: SAD, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Kanada, Holandija, Finska i Austrija, i međunarodne finansijske institucije EBRD, EIB i Svetska banka, rečeno je Danasu u centralnoj banci. U ovim se hartijama poslednjeg dana decembra 2011. godine nalazilo plasirano oko 8,5987 milijardi evra naših ukupnih deviznih rezervi, znači računajući i obaveznu deviznu rezervu banaka.

Kako je neposredno po izbijanju svetske finansijske krize govorio tadašnji guverner NBS Radovan Jelašić, Srbija je, radi veće sigurnosti, smanjila udeo deviznih rezervi koje drži na računima prvoklasnih banaka, u strahu da se jednog trenutka ne pokaže da nisu baš tako prvoklasne, i usmerila ih većim delom na račune centralnih banaka, kao što je Bundesbanka. Prema izveštaju NBS za 2011. godinu, na računima NBS u inostranstvu nalazilo se 21,9 odsto deviznih rezervi, a prema prošlonedeljnom obaveštenju koje je NBS dala Danasu, na tim se računima nalazi oko 12 odsto. „Oko 86 odsto tih depozita plasira se kod drugih centralnih banaka, dok je manji deo depozita plasiran kod inostranih komercijalnih banaka minimalnog kompozitnog kreditnog rejtinga AA“.

Sredstva plasirana kod centralnih banaka smatraju se sigurnije pohranjenim rezervama, ali na njih sleduje i manja kamata. Prema informacijama Danasa, ta se kamata obično kreće oko referentne kamatne stope centralne banke o kojoj je reč, a te su referentne kamatne stope danas na rekordno niskom nivou. Prema podacima za 2011. godinu, Srbija je 70,6 odsto svojih rezervi držala u evrima, a referentna kamatna stopa Evropske centralne banke trenutno iznosi samo 0,75 odsto. Ta je kamata krajem 2007. godine iznosila 4,00 odsto. Takođe, Srbija 23,8 odsto deviznih rezervi drži u dolarima, a referentna kamatna stopa Federalnih rezervi ovog trenutka iznosi 0,25 odsto, dok je septembra 2007. godine iznosila 5,25 odsto.

Na plasmane u komercijalnim bankama sleduje viša kamata, ali su tih plasmani ipak u današnje vreme rizičniji, a NBS ne objavljuje spisak banaka o kojima je reč niti kamate po kojima sa njima posluje.

Plasmanima deviznih rezervi, NBS je 2011. godine zaradila ukupno 156,4 miliona evra i to 7,9 miliona evra po osnovu kamata i 148,5 miliona evra po osnovu kupona na inostrane hartije od vrednosti.

Deviznim rezervama se posluje u skladu sa Smernicama za upravljanje deviznim rezervama NBS, koje donosi Izvršni odbor NBS (guverner i viceguverneri), a taj dokument označava se kao strogo poverljiv, odnosno „državna tajna“, piše u svom izveštaju o poslovanju NBS za 2010. godinu državni revizor.