Tema - Srbija

Jeftiniji krediti – tajna i za državu

Država će još jednom privredi da dobaci pojas za spasavanje u vidu subvencionisanih kredita. Koliko će to da bude od pomoći pokazaće vreme, jer činjenica je da su upravo krediti koje preduzeća ne mogu da vrate veliki problem za ekonomiju u celini. I za one koje su te kredite odobrili – banke i za one koji ne mogu da ih vraćaju pa im zato preti stečaj.

Udeo visoko rizičnih kredita u ukupnim zajmovima je premašilo 22 odsto, pokazuju podaci Udruženja banka. Kod preduzeća ti problematični zajmovi su još alarmantniji, jer su dostigli svih 28 odsto njima odobrenih zajmova, a kod preduzetnika takvo učešće je i svih 30 odsto. Nezvanični podaci su još „crnji”.

Koliki je, međutim, udeo loših zajmova upravo kod subvencionisanih kredita – onih za čiji je nižu cenu koštanja država dala pare nepoznato je i za samu državu. Ovaj podatak nemaju ni Ministarstvo finansija, a ni Udruženje banka. Ako ništa drugo on bi bio od koristi da se vidi kome je državna pomoć koristila, a ko uprkos niskim kamatama nije uspeo da vrati povoljni zajam.

Podrazumeva se da takve podatke imaju banke, ali većina njih nerado govori o tome koliko imaju rizičnih plasmana, pa i u kategoriji subvencionisanih kredita. Jer udeo loših zajmova govori mnogo o njihovoj proceni rizika. Samo ukoliko su im loši zajmovi na niskom nivou moguće je od njih dobiti takav podatak.

Na primer, Erste banka nam je odgovorila da u kategoriji kredita sa subvencijom uopšte nemaju takozvane kredite s problemima u otplati.

– Izuzetak su dva kredita iz poljoprivrednih subvencija iz 2008. godine koji su u kašnjenju od svih subvencionisanih kredita koje smo ikada odobrili, što je praktično zanemarljivo. Što se tiče principa određivanja rizika, koji se primenjuju na odobravanje kredita, imamo kompleksan sistem procenjivanja koji rezultira da imamo znatno niži nivo loših zajmova od tržišnog – kažu u Erste banci.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Veroljub Dugalić naveo je da su nenaplativi krediti najveći problem banaka, ali je napomenuo da se to vrlo teško može rešiti u kratkom roku.

 – Za te kredite bankama su zarobljene tri milijarde evra. Banke, računajući nenaplative kredite, zajedno sa potrebnim rezervama za procenjene gubitke od 3,7 milijardi evra i obaveznom rezervom od 1,3 milijarde evra, imaju oko osam milijardi evra zarobljenih sredstava – rekao je Dugalić i istakao da bi u rešavanje tog problema, pored poslovnih banaka i Narodne banke Srbije, trebalo da se uključe ministarstva finansija i privrede.

Vladan Vilotijević, direktor u Eurobanci EEFG, kaže da je do sada praksa pokazala da klijenti ove banke redovno izmiruju svoje obaveze. Što se tiče pravnih lica, situacija je dosta dobra kod velikih, malih i srednjih preduzeća, dok mikrofirme i preduzetnici još uvek imaju poteškoća.

– Problem nenaplativih zajmova u ovom trenutku je jedan od najozbiljnijih izazova sa kojim se suočavaju banke u Srbiji, ali i veliki problem za ekonomiju u celini. Bankama nije cilj da u bilansima drže obezvređene i nenaplative kredite, niti da klijente guraju u još dublje probleme, već da im pomognu da prevaziđu poteškoće u kojima su se našli.

U situacijama kada se naši klijenti suoče sa problemima u otplati kredita pokušavamo da pronađemo najbolje moguće rešenje za obe strane. Pre svega, radimo restrukturiranje kredita, ukoliko za to postoje objektivni razlozi (npr. gubitak posla, smrtni slučaj), gde klijentu izlazimo u susret, npr. produženjem roka, uvođenjem grejs perioda u kojem klijent plaća samo kamatu, a glavnica miruje, i slično – navodi Vilotijević.