Tema - Srbija

Ko se boji spajanja „Idee” i „Merkatora”

Regionalnim spajanjem „Agrokora” i „Merkatora” nametnulo se pitanje kako će ovo udruživanje da se odrazi na srpsku privredu.

Drugačije rečeno, kakav će biti odnos jednog giganta koji će nastati spajanjem trgovina „Rode”, „Idee” i „Merkatora” prema ovdašnjim proizvođačima i hoće li on koristiti svoj ucenjivački kapacitet koji će biti ogroman.

Posebna je priča to što se njihovim „brakom” spajaju dva gubitaša. Naime, kako je „Politika” već pisala, prema podacima Agencije za privredne registre, oba trgovinska lanca su 2012. godinu završila sa gubicima, a neto gubitak „Idee” je znatno veći i iznosi gotovo četiri milijarde dinara.

Toplica Spasojević, predsednik ITM grupe, kaže da je sa jedne strane koncentracija dobra, jer može da donese lakše upravljanje i više novca za investicije, ali sa druge strane na taj način jača ekonomija koja nije naša.

– Zato bi domaći snabdevači i država trebalo da razgovaraju o tome da se ništa ne prepušta slučaju – smatra Spasojević.

Na pitanje da li postoji bojazan od trgovačkog giganta koji može da ima veći uticaj na tržiše nego što je i „Delta” ikada imala, Spasojević odgovara da on ne zazire od novog igrača.

– Ne strahujem, jer je u zajedničkom interesu da se dobra saradnja nastavi. Poznajem menadžment oba lanca i nadam se najboljoj saradnji. Ali, kod manjih dobavljača sigurno postoji bojazan. Zato će biti potrebna pomoć institucija u slučaju bilo kakvih problema – zaključuje Spasojević.

Što se manjih dobavljača tiče, oni uglavnom ne žele javno da govore o tome šta očekuju. Ali, kako nam je juče rekao jedan od njih, ima mnogo razloga za zabrinutost.

– Strahujem da će imati mnogo veću moć ne samo da povećaju cenu ulaska na njihove police, već i da će biti mnogo moćniji u određivanju asortimana i ponude. Primera radi, jedan od ova dva lanca koji se spajaju naplatio mi je gotovo milion dinara ulazak na policu u samo jednom njihovom objektu – kaže naš sagovornik.

Drugi manji dobavljači kažu da za sada ne razmišljaju o prednostima i manama koncentracije, već im je naplata isporučene robe i dalje veliki problem.

– „Maksi” uopšte ne kasni sa plaćanjem i tu je situacija u potpunosti drugačija nego ranije. „Idea” bolje plaća nego pre, jer se pridržava novog zakona da mora da isplati dobavljače u roku od 60 dana. Ali, pošto se svaki zakon primenjuje od trenutka stupanja na snagu, još duguju ono od pre. Trenutno najviše sa plaćanjem kasni „Merkator” – kaže još jedan manji dobavljač.

Drugi trgovci procenjuju da će se novostvorena trgovina, kao i „Delez” prvenstveno okomiti na manje tržišne igrače i neće se iscrpljivati u međusobnoj borbi.

– Država može da obaveže novonastalu trgovinu da posluje sa dobitkom kako ne bi došli u situaciju da preduzeće posluje sa gubitkom, ali potiskuje konkurenciju i povećava tržišno učešće. Nije nepoznata situacija kada velike firme godinama rade sa gubitkom kako bi ugušili konkurenciju, a onda podižu cene kako bi nadoknadili gubitak – smatra Goran Kovačević, potpredsednik Unije poslodavaca Srbije i vlasnik „Gomeksa”, dodajući da bi druga obaveza trebalo da bude striktno poštovanje Zakona o ograničavanju rokova plaćanja kako bi se zaštitili dobavljači.

– Ovo se ne odnosi samo na novu trgovinu već i na sve učesnike na tržištu koji mogu nametati svoj uticaj drugoj strani – kaže on.

Za to vreme, nakon izraženih strahovanja da će na rafovima novog lanca biti znatno manje robe iz Srbije, iz „Agrokora”je stiglo saopštenje da je u njihovom ogranku u Srbiji („Idea”) većina robe iz Srbije. Treba biti iskren, pa reći da je tako u svim trgovinskim lancima u našoj zemlji. Okviran odnos od 70 prema 30 u korist domaće robe važi kod svih.

Duopol u srpskoj trgovini

Iako će poslednju reč o spajanju „Agrokora” i „Merkatora” morati da daju antimonopolska tela u svim zemljama gde ovi lanci posluju, malo je verovatno da ta koncentracija neće biti dozvoljena. Primera radi, u Srbiji „Idea” ima 170 prodavnica, a „Merkator”, zajedno sa „Rodom” nešto manje od 130. Poređenja radi, najveći „Delez” („Maksi” i „Tempo”) ima 365 prodajnih objekata.

Postoji, međutim, ogromna razlika između Srbije i Hrvatske ili Slovenije. Za razliku od njih, kod nas nikada nije došao nijedan od velikih stranih trgovinskih lanaca i otvorio nov, veliki lanac supermarketa. Na „Lidl” čekamo već godinama, a „Delez” je samo od „Delte” preuzeo „Maksi”, pa i nije potpuno nov igrač. Zato će udruživanje drugog i trećeg trgovca u Srbiji (najveći je „Delez”) imati velike posledice po naše tržište i dovesti do duopola. 

San o balkanskom lancu

Malo je poznata priča da su pre pet, šest godina postojali planovi za udruživanje „Delte” („Maksija”), „Agrokora” („Konzuma”) i „Merkatora” u zajednički balkanski lanac sa po 33,3 odsto vlasništva u novoj kompaniji. Tada je „Maksi” krenuo u rebrendiranje supermarketa, pa je svoje objekte počeo masovno da iz tadašnje plavo-žute nijanse prefarbava u boje „Konzuma” – crvenu i zelenu. Ali, od tog posla na kraju nije bilo ništa jer je, ipak, svako želeo da zadrži svoj lanac.