Tema - Srbija

Od turizma milijarda dolara

„Srbija u turizmu ima toliko kvalitetne proizvode za koje niste svesni koliko su dobri”, izjavio je nedavno Majkl Džej, britanski ekspert za tu oblast i vođa projektnog tima posle završetka projekta Nacionalne strategije razvoja turizma, čiju je izradu Evropska unija pomogla sa milion evra.

Gospodin Džej je još jedan od mnogih stranaca zadivljenih lepotama naše zemlje, njenim kulturnim nasleđem i ukusnom hranom. I mada nudi samo delić tog bogatstva, Srbija ove godine od stranih turista neće zaraditi više od milijardu dolara.

Iako kriza u svetu još traje naš ukupan prihod od turizma samo je 2009. bio manji nego 2008. godine. Devizni priliv od turizma je u 2011. godini dostigao 710 miliona evra, odnosno 991 milion dolara. Upućeni tvrde da će u 2012. milijarda dolara sigurno biti premašena, a ni milijarda evra nije daleko.

– Povećanjem ponude doći će do porasta broja stranih turista u Srbiji, a nova strategija razvoja turizma, koja je urađena u skladu sa međunarodnim standardima, doprineće rastu ove privredne grane i standarda ljudi – ubeđen je Majkl Džej.

Ekonomisti procenjuju da, pored poljoprivrede, turizam može biti druga grana koja ostvaruje suficit u razmeni sa svetom. Prema podacima Narodne banke Srbije naši građani su na putovanja u inostranstvo u 2011. potrošili 791 milion evra, što je oko 80 miliona dolara više od ostvarenog turističkog deviznog priliva, ali se procenjuje da se taj minus godišnje kreće oko milijardu evra.

Srbija je u prvoj polovini ove godine od turizma ostvarila 288 miliona evra deviznog priliva, što je, prema statistici Narodne banke, za tri odsto više nego u istom periodu lane. Turistička organizacija Srbije iz godine u godinu beleži sve više stranih gostiju. U prvom polugođu 2012. našu zemlju je posetilo 10 odsto više stranaca nego u istom periodu prošle godine, što nagoveštava i veći devizni priliv od prošle godine i ostvarenih 710 miliona evra, odnosno 991 milion dolara. Inače, državna statistika je zabeležila da nam je 2011. godine u gostima bilo 764.167 stranih gostiju, što je za 12 odsto više nego prethodne.

– Srpski turizam bi mogao da zauzme mnogo veći udeo na ekonomskom tržištu, ali ponudu treba dodatno prilagodi potrebama turista – ukazuje predstavnik Delegacije Evropske unije u Srbiji Hose Antonio Gomez.

– Za njegov razvoj neophodna su ulaganja u infrastrukturu i veća promocija mnogobrojnih turističkih i arheoloških lokaliteta, kao što su Dunav i Viminacijum.

Gomez podseća da dodatna ulaganja u turizam, pre svega u izgradnju puteva i druge infrastrukture, istovremeno doprinose i ravnomernijem regionalnom razvoju zemlje.

– Prema redigovanoj strategiji, Srbija će narednih godina podsticati razvoj poslovnog, gradskog, ruralnog i planinskog turizma – kaže državni sekretar za turizam Goran Petković.

– Razvijaćemo i turizam na Dunavu i tematske kružne turističke ture, kao što je put Rimskih careva, kojim će turista iz Beograda i drugih velikih gradova stizati u unutrašnjost Srbije, gde postoji dobra turistička ponuda.

I ove godine će, kao i obično, domaći turisti najviše boraviti u Vrnjačkoj Banji, zatim na Zlatiboru, u Sokobanji, Beogradu, na Kopaoniku, u Niškoj banji, Banji Koviljači, na Tari i na Divčibarama. Stranaca će najviše biti u Beogradu, gde je lane ostvareno nešto više od 848.000 noćenja, zatim u Novom Sadu –142.600 noćenja, na Zlatiboru 64.467, u Vrnjačkoj Banji 50.000 i na Kopaoniku 29.000 noćenja.

Uobičajeno je da nam najviše turista iz inostranstva dolazi iz Bosne i Hercegovine, prošle godine oko 165.000, zatim iz Crne Gore – 129.000, Slovenije – 124.500, Nemačke – 97.000, Hrvatske – 93.000.

U turističkim agencijama kažu da je ove godine za oko 11 odsto povećan broj naših građana koji se odmaraju u inostranstvu. Pre svega zato što su avionske karte i individualni aranžmani mogli da se kupe na rate i bez kamate.

Naši ljudi su i ovog leta najviše putovali u Grčku i Tursku, zatim Egipat, Tunis, Španiju i Italiju, a više turista iz Srbije nego lane bilo je i u Crnoj Gori. Svaki treći, kažu tamošnji statističari.

Miroslav Zdravković, urednik sajta „Makroekonomija” procenjuje da građani Srbije svake godine u Grčkoj ostave oko pola milijarde evra, u Crnoj Gori oko 250.000.000, koliko i u svim ostalim zemljama.

Upućeni tvrde da se ne može očekivati da se Srbija po visini godišnje devizne zarade od stranih turista približi zemljama u regionu koje imaju more, ali mora da teži da se primakne Mađarskoj i Austriji. Mađarska je 2006. od stranih turista zaradila oko 4,5 milijardi dolara, odnosno oko četiri odsto BDP, a Austrija 16,6 milijardi dolara, ili 6,38 odsto BDP. Češka je iste godine ostvarila devizni prihod od turizma od 6,6, a Bugarska 3,1 milijardu dolara.

Prema rečima državnog sekretara za turizam Gorana Petkovića, direktan doprinos turizma bruto domaćem proizvodu Srbije procenjuje se na oko 2,3 odsto, a prvi sledeći korak je da se dostigne četiri odsto BDP.