Tema - Srbija

Srbija pravi mrežu od 212 mini-centrala

Ukoliko u Srbiji bude sagrađeno 212 mini-hidroelektrana snage 80 megavata, kako najavljuju u Ministarstvu energetike, koje je pre dva dana potpisalo memorandum s potencijalnim investitorima, više od 50.000 domaćinstava ili grad kao što je Sombor, moglo bi da se snabdeva strujom, ali pod uslovom da električnu energiju ne koristi za grejanje, kaže za „Politiku”, dr Slobodan Ružić, bivši pomoćnik ministra energetike.

Dejan Trifunović, pomoćnik ministra energetike, objasnio je da je značaj ovog projekta utoliko veći ako se zna da hidroelektrana Gazivode, snage 35 megavata, leti snabdeva strujom čitav sever Kosova i Metohije sa 40.000 stanovnika.

On je objasnio da će investitorima biti garantovan otkup struje po povlašćenim cenama u roku od 12 godina, naglašavajući da je proizvodnja iz obnovljivih izvora energije jedan od najboljih biznisa u Srbiji. U Srbiji, inače, prema uredbi o podsticajnim tarifama za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije, za male hidroelektrane predviđene su podsticajne mere od 7,38 do 13,72 evrocenta po kilovat-času.

Srbija ima tu sreću da na manjim rekama može da sagradi na stotine malih hidroelektrana. Potencijal malih vodotokova se procenjuje na oko tri odsto ukupnog potencijala obnovljivih izvora u Srbiji, a kada bi se taj potencijal iskoristio moglo bi da se dobije oko 4,7 odsto od ukupne proizvodnje struje i 15 odsto godišnje ukupne proizvodnje električne energije u hidroelektranama, što iznosi oko 10.000 gigavat-sati.

Upitan koliko je realno da se u Srbiji u zakonskom roku izgradi novih 212 mini-hidroelektrana i koliko su ovi megavati važni za elektroenergetski sistem, Ružić kaže da je skeptičan da će se posao izgurati do kraja, ali ne zato što nema volje, nego što je procedura dobijanja dozvola i dalje vrlo duga i komplikovana pa je investitorima potrebno i po dve godine da prikupe papire, ako hoće da rade po zakonu.

– Do sada se ništa nije uradilo da se taj postupak skrati, pa ovakve najave više zvuče populistički i u dnevno političke svrhe, kaže on i ne spori da je svaki novi megavat preko potreban Srbiji. Ukoliko se od najavljenih 80 sagradi i 10 megavata za pet godina, to nikako ne treba potcenjivati, objasnio je Ružić rekavši da će i to biti veliki napredak. Izgradnja novih kapaciteta važna je i zbog upošljavanja radne snage, angažovanja domaće građevinske i elektroindustrije, a efekti će se osetiti i u ekologiji, jer će se smanjiti emisija ugljen-monoksida.

Memorandum koji je potpisan, međutim, ne znači investitorima gotovo ništa, ako ne uspeju da dobiju saglasnost lokalne samouprave, lokacijsku dozvolu, odnosno ne reše imovinsko-pravne odnose. Bez toga je pravna snaga ovog memoranduma jednaka nuli, kaže naš sagovornik.

Proizvodnja struje iz obnovljivih izvora je obaveza Srbije prema EU i najava gradnje novih 80 megavata iz mini-hidroelektrana je veliki korak ka realizaciji tog cilja, kaže Slobodan Petrović, sekretar Udruženja za energetiku u PKS.

– Ne mislim da je ovde reč o populizmu, već ozbiljna namera da Srbija do 2020. godine 27 odsto ukupne energije dobije iz obnovljivih izvora, kao što se i obavezala da će da uradi. EPS je već sagradio i pustio u rad prvu mini-hidroelektranu Provnek uokolini Vranjske Banje koja zadovoljava potrebe 500 domaćinstava, a u planu je revitalizacija i gradnja 156 novih objekata za koje je obezbeđen novac stranih banaka, kaže on.

Svaki megavat koji se nađe na mreži važan je za elektroenergetski sistem Srbije koja za 25 godina nije ništa novo sagradila, a sa ovih 80 megavata instalisane snage moglo bi da se snabdeva i greje na struju jedno manje mesto u Srbiji, zaključuje Petrović.