Tema - Srbija

Štednja u bankama sigurna i isplativa

U protekloj godini dana, od septembra prošle do septembra ove godine, devizna štednja je povećana za 5,6 posto, ili za 470 miliona evra, a dinarska za 32,6 posto, ili za više od 5,8 milijardi dinara. Pri tome, banke danas vode daleko odgovorniju politiku kamatnih stopa, s većom odgovornošću prema sopstvenoj stabilnosti i stabilnosti finansijskog sistema, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).

U saopštenju se navodi da postepeno smanjenje kamatnih stopa na štedne uloge, što je tendencija kako u Srbiji, tako i u drugim zemljama regiona, svakako ne daje osnova za tvrdnju da štednja više nije isplativa, što je teza koja se u poslednje vreme pokušava plasirati u javnosti. Ona je u smislu prihoda od kamate možda manje profitabilna, ali je zato sigurnost isplate važniji motiv koji opredeljuje građane da štede u bankama. Uz to, potvrdilo se da naši građani pretežno ne polažu štednju u banke koje nude visoke kamatne stope, već u banke čijim su uslugama i proizvodima najzadovoljniji. Činjenica da je štednja stranih fizičkih lica dostigla iznos od blizu 300 miliona evra takođe govori u prilog tome da je štednja u Srbiji i dalje isplativa i sigurna.

NBS, nadležna i za finansijsku stabilnost, više puta je ukazivala na neophodnost da banke vode politiku kamatnih stopa na štednju koja neće narušiti stabilnost finansijskog sistema. To se pokazalo kao opravdano ako imamo u vidu primere iz nedavne prošlosti kada su pojedine banke vodile politiku nelojalne konkurencije i privlačile klijente visokim kamatnim stopama na štednju, da bi na kraju država, kao garant, izmirivala njihove obaveze po štednim i ostalim depozitima.

Analize NBS ukazuju na i dalje veću isplativost štednje u dinarima, koja, pored viših kamatnih stopa, nije “opterećena“ porezom na prihod od kamate, poput devizne štednje. U uslovima kada je kretanje deviznog kursa relativno stabilno, kakvo je i bilo u poslednjoj godini dana, štednja u dinarima se pokazala kao daleko isplativija opcija za ulaganje u poređenju s deviznom štednjom. Tako, na primer, štediša koji je 1. septembra 2012. godine oročio 100.000 dinara na dvanaest meseci po kamatnoj stopi od 10,2 posto (koliko je tada u proseku iznosila stopa na dinarsku štednju oročenu na taj period), nakon godinu dana štednje dobio bi 110.180 dinara, odnosno  njegov ulog bi bio viši za 10.180 dinara. Štediša koji je u istom periodu položio 100.000 dinara u evrima (844 evra) po kamatnoj stopi od 4,1 posto, po isteku perioda oročenja i odbitku poreza dobio bi 100.116 dinara (874 evra), ili 10.064 dinara (88 evra) manje od štediše koji je štedeo u dinarima. Podaci pokazuju da bi devizna štednja postala isplativija samo u slučaju veće deprecijacije domaće valute. Isplativost je sigurno jedan od razloga zbog koga je u ovoj godini zabeležen znatan rast dinarske štednje.

Pad kamatnih stopa na štednju i ostale izvore sredstava banaka predstavlja i jedan od preduslova za pad kamatnih stopa na kredite, mada svakako nije jedini. Određeni pad je već zabeležen, pa je tako od početka godine kod indeksiranih novoodobrenih kredita privredi kamatna stopa u proseku smanjena za oko 2 posto. Tendencija pada kamatnih stopa na štednju, koja se beleži u poslednjem periodu, u svakom slučaju predstavlja solidnu osnovu za dalji odgovarajući pad kamatnih stopa na kredite privredi i stanovništvu.