Tema - Srbija

Tekstil se vraća u Leskovac

Leskovac, možda, neće ponovo postati „srpski Mančester”, ali je izvesno da se tekstil vraća u ovaj grad.

Do devedesetih godina prošlog veka, u ovoj grani je bilo zaposleno preko deset hiljada radnika. „Leteks” je pravio „najubav” štof na svetu, „Zele Veljković” čarape, „Resort” mebl štofove, „Srbijanka” trikotažu, „Inkol” je šio odela. U Vučju su bile fabrike štofova i trikotaže – TI „Vučje” i „Vučjanka”, u Grdelici isto – TIG i ITP „Oraovica”. Kada je naišla kriza, jedna po jedna, fabrike su se pogasile.

U nekadašnji grad tekstila prvi je došao kiparski Grk Kostas Georgiju, vlasnik kompanije KSK „Kloting”, koji je, uz blagoslov države, nešto manje od dve godine radio u zakupljenom pogonu „Inkola”. Kada je video da ne ide kako je planirao, pokupio je mašine i preko noći pobegao za Rumuniju, ostavivši na cedilu oko trista zaposlenih.

Novembra prošle godine, nemačka kompanija „Falke” počela je da gradi fabriku čarapa, a nekoliko meseci kasnije, Turci iz Istanbula osnovali su firmu „Džinsi Srbija” za proizvodnju farmerki i jakni. Proizvodnja je organizovana na oko 1.300 kvadratnih metara u bivšem pogonu „Leteksa”, ima 57 radnika, a do kraja ovog meseca biće ih oko 150. I dok je još trajala obuka za buduće šnajdere, vlasnici su podneli gradu zahtev za četiri i po hektara zemljišta na kojem nameravaju da podignu novu fabriku od 22.000 kvadrata za 1.500 zaposlenih.

– Sve zavisi od papirologije. Čim stignu sve dozvole, gradićemo novu fabriku, nadam se da će to biti na proleće. Zato smo došli ovde. Hoćemo da ovde bude i pranje. Svako može da šije, ali pranje je veliki problem. Za sada sve ono što ovde sašijemo šaljemo na pranje u Istanbul gde imamo fabriku od 43.500 kvadrata, najbolju u Turskoj. Sve velike firme koje naručuju robu od nas traže dobro pranje, mada ima nekih materijala koji se ne peru – kaže za „Politiku” Jasin Denis, menadžer fabrike u Leskovcu.

Iako ima nepunih 27 godina, Jasin je već dvanaest godina u tekstilu. Završio je komunikaciju i dizajn, pored turskog, govori srpski, ruski, poljski, italijanski i engleski jezik. Njegov otac Fehim Denis je ortak u istanbulskoj kompaniji „Paket mani džins”, pa je Jasin sa petnaest godina ušao u fabričku halu i prošao sve faze, od krojenja i šivenja do magacina i prodaje.

Uoči Nove godine, iz Leskovca je za Italiju krenuo prvi kontingent od 7.500 farmerica, a narudžbine i dalje pristižu, pa se priprema nova isporuka. U toku su pregovori i sa Rusima, a uskoro će leskovačke farmerice i jakne od džinsa moći da se kupe i na srpskom tržištu.

Kroz obuku je prošlo 200 radnika, pretežno žena, od kojih je 57 već u fabrici, a na ostale se računa sa širenjem proizvodnje. – Struktura radne snage je raznolika. Sedamdeset odsto njih je prvi put videlo mašinu i udenulo konac, a sada rade za izvoz. Zato uzimamo mlade, jer oni brzo uče i rade ono što se od njih traži. Planiramo ovde da ostanemo, radimo sa velikim i poznatim firmama i zato moramo da vodimo računa o kvalitetu – kaže mladi menadžer.

Dragana Antić se pripremala za trgovinu, ali je posle obuke dobila posao krojačice. – Ovde sam od avgusta, super je, prezadovoljna sam – kaže nam Dragana. Ivana Stojiljković iz Bogojevca kaže da je savladala obuku za nedelju dana. – Po diplomi sam trgovački tehničar, ali nisam imala posao u struci. Prekvalifikovala sam se za krojačicu i zadovoljna sam. Da nisam dobila ovaj posao, sedela bih kod kuće – kaže nam. Za trgovinu se pripremala i Aleksandra Janjić iz Vinarca. – Radila sam u pekari koja se ugasila. Završila sam ovde obuku i primljena sam. Radim na mašini „overmut”, šijem džins. Nije mi teško, ovo mi mnogo znači – kaže novopečena šnajderka.

Ovih dana stižu novi tekstilci. U susedstvu „Leteksa”, „Falke” je završio fabriku čarapa u kojoj će biti mesta za 600 radnika. Fabrika je započeta novembra 2010. godine i trebalo je da krene prošlog proleća, ali je početak odložen za avgust, pa za kraj prošle i početak ove godine. Razlog je proširenje sa dvanaest hiljada na šesnaest hiljada kvadrata. Probna proizvodnja kreće sa osamdesetak radnika, a javilo se 1.250 kandidata. Prvi proizvođači čarapa završili su obuku u Nemačkoj, a oni će svoje umeće prenositi na buduće radnike.