Tema - Srbija

Trgovci pobeđuju proizvođače

Siromaštvo se vraća u Evropu, ocenio je nedavno u intervjuu za dnevnik „Fajnenšl tajms Dojčland” Jan Zajderveld, šef Unilevera, trećeg najvećeg koncerna za proizvodnju potrošne robe na svetu.…

– Ako Španci prosečno troše samo 17 evra po kupovini, onda ne mogu da im prodajem prašak za veš koji košta isto kao i polovina njihovog budžeta – rekao je Zajderveld za nemački privredni dnevnik, ističući da ova kompanija želi da sada u Evropi prodaje manje „premijum-marki” i pre svega da nudi proizvode u mnogo, mnogo manjim pakovanjima, a primenjivaće se iskustva stečena proteklih decenija u azijskim zemljama. U Indoneziji, recimo, prodaju već odavno šampon u malim, pojedinačnim pakovanjima za dva do tri centa po komadu.

Već sada Unilever (poznat po desetinisvetski poznatih marki kao što su „Knor”, „Lipton”, „Rama”… sredstava za čišćenje „Viš” i „Domestos”, kao i kozmetike i higijenskih artiklafirmi „Dav” i „Reksona”) u Grčkoj prodaje krompir-pire ili majonez u minijaturnim pakovanjima, osnovni proizvodi kao maslinovo ulje ili čaj prodaju se pod novom grčkom markom i po mnogo nižoj ceni. U Španiji Unilever nudi deterdžent u malim pakovanjima, za samo od pet do šest pranja.

Šta bi mogao da bude odgovor srpskih trgovaca i proizvođača na krizu? Reklo bi se – privatna robna marka, uz istina sporadične i ne baš javne pokušaje da se kupci zadrže manjim pakovanjima po istoj ceni. Izveštaji pokazuju da udeo robe sa potpisom trgovaca u prometu vrtoglavo raste, a prognoze su da će se ta tendencija nastaviti.

Da kupci u Srbiji sve više poznate brendove zamenjuju proizvodima sa logom trgovina najbolje se može videti tokom vikenda u hipermarketima. Rafovi na kojima su izloženi ovi proizvodi su gotovo ispražnjeni, jer im je cena i do 20 odsto niža od „brendiranih” iz iste kategorije. Količine „kopija” proizvoda na koje smo navikli neprestano su u porastu. Od osnovnih namirnica (brašna, ulja, mesa, jaja…) pa do senfa, instant supa, kafe, čajeva, začina, sokova, papirnih maramica, pelena, toalet papira… sve što može da se zamisli trgovci su već „napravili”.

U očekivanju Lidla u Srbiji i zaoštravanja konkurencije trgovci očigledno pripremaju strategiju. Nemački trgovac, jedan od pet najvećih maloprodajnih lanaca na svetu inače je poznat po izuzetno niskim cenama i tome što ogroman udeo u asortimanu imaju upravo privatne robne marke.

Zato sada sa porastom udela ovakvih proizvoda i u domaćim radnjama kupovina danas traje neuporedivo duže, bar za one kojima je važno da znaju šta kupuju. Prema važećim propisima, bez obzira na to ko je naručilac trgovci su u obavezi da na svakom artiklu privatne robne marke istaknu naziv proizvođača. Ako se udubite i krenete u iščitavanje deklaracije zapazićete mnogo novih, do sada nepoznatih naziva, uglavnom manjih proizvođača koji na ovaj način dobijaju šansu. Što se tiče kvaliteta, nema pravila nekada je bolji, nekada lošiji i cena često nije merilo.

Kako kaže Zlatko Bazianec,  direktor u međunarodnoj konsultantskoj kompaniji A.T. Karni najveći proizvođač hrane na svetu nije više proizvođač, već je to trgovac, što pokazuju statistički podaci.

– Trgovački lanac „Volmart” preuzeo je prvo mesto od „Nestlea”, zahvaljujući privatnim robnim markama. Prodajom svojih privatnih robnih marki u vrednosti od 150 milijardi dolara Volmart je za 50 milijardi pretekao „Nestle” koji godišnje prihoduje 100 milijardi dolara – objašnjava naš sagovornik.

Usled ovakve tendencije u svetskim a sve više i srpskim trgovačkim lancima, robne marke proizvođača hrane nalaze se pred velikom prekretnicom. Bazianec ističe da su pre nekoliko godina trgovačke marke bile na najnižim policama, na rubu kategorija, retko kada na najboljim pozicijama koje su bile rezervisane za glavne takozvane A-robne marke i nisu predstavljale realnu pretnju.

– Sada smo svedoci kako trgovački lanci postavljaju svoje robne marke na glavne pozicije i time direktno smanjuju prostor za najvišu klasu robnih marki proizvođača hrane, čime preuzimaju primat u pojedinim kategorijama artikala – kaže naš sagovornik. Ovaj trend je vidljiv i u rezultatima pojedinih proizvođača hrane koji beleže pad prodaje i marži usled velike konkurencije trgovačkih marki.

– Poseban izazov za proizvođače i trgovce u budućnosti predstavljaće dodatno ukrupnjavanje tržišta trgovaca prehrambenih proizvoda kao i dolazak novih globalnih igrača na srpsko tržište. Oni će omogućiti našim proizvođačima da određene robne marke izvoze na evropska tržišta, ali će i doneti potencijalnu opasnost u vidu sopstvenih robnih marki koje do sada nisu postojale na tržištu – objašnjava Zlatko Bazianec.