Tema - Srbija

Zadrugarstvo za opstanak poljoprivrednika

U prethodnoj godini zemljoradničke zadruge imale su prihod od nekoliko stotina miliona evra. Podaci nadležnih pokazuju da više od 1.600 zadruga beleži neku aktivnost. Zadrugari ističu da je neophodan novi zakon o zadrugama i strategija razvoja zadrugarstva. Samo kao udruženi možemo da opstanemo, poručuju poljoprivrednici.

Zemljoradničke zadruge su vek i po osnovni oblik udruživanja vlasnika, uglavnom sitnih poljoprivrednih gazdinstava, u selima Srbije. Danas one gotovo da i ne postoje. Ipak, podaci nadležnih pokazuju da više od 1.600 zadruga beleži neku aktivnost. U prethodnoj godini one su imale prihod od nekoliko stotina miliona evra.

Jedan od kooperanata zemljoradničke zadruge Valjevo Ivan Milovanović bavi se skupom stočarskom proizvodnjom, tovom junadi. Njemu zadruga znatno pomaže u nabavci stočne hrane, veterinarskim uslugama i prodaji grla.

"Samo kao udruženi možemo da opstanemo i preko tih zadruga da svoje proizvode plasiramo na određena tržišta, jer bez udruživanja, sam proizvođač, sam tovljač, ne može da opstane", tvrdi Milovanović.

U Srbiji preovladavaju mala imanja. Od ukupnog broja, samo polovina su gazdinstva sa posedom manjim od dva hektara, sedam odsto ima 10 do 50 hektara, a samo jedan odsto, odnosno skoro 6.000 domaćinstava, obrađuje više od 50 hektara zemljišta.

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović kaže da se zadrugarstvo nalazi u krizi, ali da nije nestalo.

"Ja mogu da odgovorno tvrdim da i neće. Naša zemlja je poznata po tradiciji što se tiče zemljoradničkog zadrugarstva. U proseku negde oko sto zemljoradničkih zadruga se formira u toku jedne godine i uočili smo da uspevaju one koje su specijalizovale svoju proizvodnju", rekao je Mihailović.

Mali poljoprivredni proizvođači, a takvo je u Srbiji svako drugo domaćinstvo, samo preko zadruga ili drugih oblika udruživanja može lakše prodati nekoliko grla svinja ili ovaca, manje količine povrća ili žitarica, po povoljnijoj ceni nabaviti repromaterijal i konkurisati na evropskom tržištu.

To su u Evropi najbolje primenili Mađari i Poljaci. U Sloveniji, nedaleko od Gorice, od ukupno dve hiljade hektara pod vinogradima, čak 65 odsto je u vlasništvu kooperanata zadruge, vinskog podruma Goriška brda. Kooperanti svake godine predaju zadružnoj vinskoj kleti devet hiljada tona grožđa. Vinarija to preradi u vino i proda u 44 zemlje.

Andrej Valentinčič iz Vinska klet Goriška brda kaže da su oni odgovorni da preuzmu svu proizvodnju.

"Drugo, dogovor je da se to grožđe plati kad se vino proda. Dužnost kooperanta je da sve što proizvede preda zadruzi", objašnjava Valentinčič.

Zadrugari ističu da je neophodan novi zakon o zadrugama i strategija razvoja zadrugarstva. Zadruge su kroz istoriju uvek bile, a to mogu biti i danas, u nekim drugačijim okolnostima, osnov ne samo ekonomskog, već i socijalnog razvoja i opstanka srpskih sela, kojih je iz godine u godinu sve manje.