Trgovina - Srbija

Srpskim trgovinama gazduju dva “igrača“

Novo ime - više cene. Ovom rečenicom mogu se objediniti komentari kupaca, nakon što su supermarketi „Rode“ promenili ime u „Idea“. Evidentno je da je poslednjih meseci došlo do rasta cena hrane na srpskom tržištu.

To se poklapa i sa preuzimanjem „Rode“ i „Merkatora“ od strane „Agrokora“. Cene su „otišle“ posebno u delu svežeg mesa, delikatesa, mleka, jogurta, ribe, konzervirane hrane, vode. Sveže meso je poskupelo do 60 dinara po kilogramu, konzerve za prosečnih 20, mleko i jogurt od pet do 10 dinara...

Spajanjem trgovinskog lanca „Merkator“, hrvatski „Agrokor“ menja „sliku“ maloprodajnog tržišta Srbije. To znači da, uz belgijski „Delez“, imamo dva jaka maloprodajna „igrača“ na domaćem tržištu. „Agrokor“ nakon preuzimanja „Merkatora“ i „Rode“ u Srbiji zaostaje za belgijskim „Delezom“, koji poseduje „Maksi“ i „Tempo“. „Delez“ sada poseduje ukupno 369 objekata u Srbiji, a „Agrokor“ ima više od 300 trgovina. Od domaćih lanaca dominiraju novosadski „Univereksport“ sa 130 trgovina i DIS koji poseduje 16 velikih prodajnih objekata i još 400 franšizanata...

Na pitanje da li je taj skok cena posledica ukrupnjavanja trgovine, Rasim Ljajić, ministar trgovine Srbije, kategorički to negira. Prema oceni ministra Ljajića, sporadično u pojedinačnim slučajevima svakako da ima rasta cena, ali zvanični podaci govore da smo u avgustu, u odnosu na jul ove godine, imali deflaciju, odnosno sniženje od 0,2 odsto. Na godišnjem nivou, gledano avgust ove godine u odnosu na avgust 2013, cene su povećane za 1,5 odsto, što je ispod projektovane inflacije za ovu godinu.

- Na tržištu ne treba očekivati cenovne poremećaje, a jedan od razloga svakako je i slaba kupovna moć - ističe za „Novosti“ Rasim Ljajić.

- Generalno posmatrano, nema ekonomske logike da u postojećim uslovima dođe do poskupljenja osnovnih životnih namirnica. Dolazak novih velikih trgovinskih lanaca jedini je način da se konkurencija na srpskom tržištu poveća.

U Privrednoj komori Srbije kažu da je evidentno da je sve jača uloga trgovine, da nekoliko firmi na nacionalnalnom tržištu postaju lideri i u internacionalizaciji trgovine.

- To je zakoniti trend u Evropi, koji se i u Srbiji mora pratiti - kažu u Grupaciji za trgovinu PKS.

- Najveće tržišno učešće u Srbiji su do sada imala tri trgovinska lanca, „Delez“ Srbija, „Merkator S“ i „Idea“, a sada dva. Nakon kupovine „Merkatora“ hrvatski koncern postaje jedan od najvećih igrača ne samo regiona, već i u maloprodaji Srbije. Te kompanije će zajedno ostvarivati gotovo sedam milijardi evra godišnjeg prihoda, zapošljavati više od 64.000 ljudi, od čega u Srbiji 24.000.

Posledice koncentracije maloprodajnog tržišta Srbije, procenjuju u PKS, najviše će osetiti mali trgovci, ali i brojni dobavljači koji ne mogu da izdrže zahteve velikih.

- Promena vlasnika neće bitnije promeniti strukturu našeg tržišta - smatra Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. - Ništa se neće bitnije promeniti, struktura tržišta će ostati ista, i dalje nepovoljna.

Razlike u cenama

Visoke su razlike u cenama istog proizvoda u regionu. Tako pakovanje „vegete“ iz „Podravke“ najviše plaćaju Zagrepčani, koji u „Konzumu“ moraju da izdvoje 220 dinara, a isto pakovanje u „Idei“ ili „Maksiju“ u Beogradu može da se kupi gotovo upola cene. I „cedevita“ je za četvrtinu skuplja u Hrvatskoj, standardno pakovanje od 150 grama košta 160, a u Srbiji je ispod 120 dinara. Slična je situacija i sa vodom „jana“ od litar i po, koja je u našim radnjama od 39 do 49 dinara, a u tamošnjim oko 77. U hrvatskim radnjama povoljnije su jedino konzerve sardine i to za oko 10 odsto.

Morali da prodaju radnje

Savet Komisije za zaštitu konkurencije Srbije odobrio je „Agrokoru“ kupovinu slovenačkog „Merkatora“ pod uslovom da „Agrokor“ ustupi ili proda 22 prodajna objekata u 15 gradova Srbije, ukupne prodajne kvadrature od oko 20.000 kvadratnih metara. Slično je bilo i na tržištu Hrvatske, gde najveći tržišni udeo od 30 odsto ima „Konzum“. Agencija za zaštitu tržišnog takmičenja Hrvatske je, da bi „Agrokor“ mogao da kupi „Merkator“, morao da proda ili da u zakup 96 prodavnica u Hrvatskoj. Pre svega, to se odnosilo na Zagreb i šire područje grada.