Turizam - Srbija

Jeftini avioprevoznici ne hrle u Srbiju

Od 40 niskobudžetnih aviokompanija, koliko ih je registrovano u Evropi, u Srbiji za sada lete samo tri.

To su „Vizer”, „Flaj Dubai” i „Niki”, a od jeseni će se na našem tržištu pojaviti i „Er uan”, italijanska aviokompanija. Nijedna od njih ne leti sa niškog, već samo sa beogradskog aerodroma „Nikola Tesla”.

U Direktoratu civilnog vazduhoplovstva kažu da postoje i aviokompanije koje su po načinu poslovanja između klasičnih aviokompanija i loukostera, onih sa niskim cenama. One posluju po principima klasičnih kompanija, ali putnicima nude karte po nižim cenama.

– U takozvane budžetske aviokompanije možemo svrstati i neke koje lete iz Srbije, kao što su „Džermanvings” i „Norvežn er šatl” – navode u Direktoratu.

Iako loukosteri ne hrle u Srbiju, u Direktoratu procenjuju da je situacija bolja od kada je primenjen multilateralni Sporazum o zajedničkom vazdušnom prostoru Evrope (ECAA) i od kada su ukinute vize za putovanje u zemlje Šengenskog sporazuma.

– Odmah po ukidanju viza i stavljanju Srbije na belu šengen listu, aviokompanija „Niki” tražila je i dobila dozvolu za obavljanje avioprevoza u Srbiji. Avioprevoznik nekadašnjeg vozača Formule jedan Niki Laude od prvog februara 2010. godine prevozi putnike iz Srbije do pojedinih evropskih destinacija i nazad – objasnila je Katarina Andrić-Milosavljević iz Direktorata civilnog vazduhoplovstva, dodajući da to što su cene karata kod loukostera niže ne znači i da je bezbednost putnika na nižem nivou.

– Prilikom izdavanja dozvole ne uzimamo u obzir to da li je aviokompanija klasična ili niskobudžetna. Svaka strana kompanija koja dobije dozvolu da leti iz Srbije mora biti bezbedna, ne sme se nalaziti na bilo kojoj crnoj listi svetskih ili evropskih vazduhoplovnih organizacija, mora da ima sertifikat koji izdaje vazduhoplovna vlast zemlje registracije, da bude tehnički osposobljena za obavljanje aviosaobraćaja i da ima vazduhoplovno osoblje koje poseduje validne sertifikate i dozvole za rad. Izdavanje dozvola svim aviokompanijama pa i loukosterima za letove u Srbiji, obavljamo uz prethodnu saglasnost Ministarstva za infrastrukturu i energetiku, uz osnovni prioritet poštovanja bezbednosti i sigurnosti putnika i svih učesnika u aviosaobraćaju – istakla je Katarina Andrić-Milosavljević.

Međutim, problem je to što se dešava da se putnici ne upoznaju sa svim uslovima putovanja, odnosno očekuju ono na šta su navikli kada su putovali običnim aviokompanijama, kao što su besplatan prtljag ili obrok. Zato je veoma važno da se putnik dobro informiše o uslovima putovanja, jer je svaka karta i ugovor između putnika i aviokompanije. Zbog toga bi putnik trebalo da pročita šta dobija kupovinom karte i koje obaveze kompanija ima prema njemu. Loukost kompanije su minimiziranjem troškova uspele da znatno smanje cenu karata, pa za razliku od redovnih avioprevoznika nemaju predstavništva u inostranstvu, orijentisani su na internet prodaju, avioni su većinom istog tipa bez luksuznih putničkih kabina, imaju manji broj kabinskog osoblja...

– Kompanije koje posluju u Srbiji, uglavnom, nemaju internet-sajt na srpskom jeziku, pa je putnicima koji ne znaju neki od svetskih jezika teže da kupe karte. Međutim, karte se često mogu kupiti i u turističkim agencijama u Srbiji, uz dodatno plaćanje te usluge. Osnovna cena obuhvata samo prevoz putnika i prevoz ručnog prtljaga, a sve ostalo, u zavisnosti od potreba i želja putnika, dodatno se plaća. Važno je da putnik ima u vidu da cene loukost avioprevoznika zavise i od datuma kupovine i od uslova na tržištu, odnosno od tražnje. Ukoliko je datum putovanja bliži ili je interesovanje za određenu destinaciju veće i cena je viša – savetuju u Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo.