Turizam - Srbija

Unapređenje domaćeg ruralnog turizma

Ruralni turizam je ključni katalizator i pokretač ruralne ekonomije, novih poslovnih inicijativa i razvoja sinergija između postojeće poljoprivredne proizvodnje i turizma.

Šef Odseka za ruralni razvoj u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Mirković, na sednici Grupacije za ruralni turizam Udruženja za turizam i ugostiteljstvo Privredne komore Srbije (PKS) naveo je da prema OECD klasifikaciji, 85 posto teritorije Republike Srbije čine ruralna područja u kojima živi između 44 i 55 posto populacije. Oko 75 posto stanovništva u ruralnoj sredini bavi se poljoprivredom za sopstvene potrebe, a procenjuje se da 41 posto BDP-a potiče iz tih područja.

Kako se u saopštenju PKS navodi, sve veći fokus stavlja se na diversifikaciju ruralne ekonomije i nepoljoprivredne delatnosti i na širenje postojećih poljoprivrednih delatnosti na nove vrste delatnosti, a podaci pokazuju da su žene i siromašni najviše pogođeni problemima koja opterećuju ruralna područja, jer su najčešće u situaciji da se bave porodičnim delatnostima i da im se to ne plaća. U tom smislu, oni su potencijalni nosioci posla.

Po oceni Mirkovića, neophodno je unapređenje domaćeg ruralnog turizma do nivoa koji postoji u zemljama u okruženju. Od 2006. do 2008. godine oko 173 korisnika iskoristilo je podsticaje za razvoj seoskog turizma u vrednosti od 91,6 miliona dinara. Pošto je deo sredstava odobravan u vidu predfinansiranja, koje je podrazumevalo povraćaj, svedoči o tome da su korisnici verovali u svoju ideju, naveo je on.

Vladin Nacionalni program ruralnog razvoja kompatibilan je sa IPARD programom, rekao je Mirković, ukazujući da predstojeće dve godine treba dobro iskoristiti za pripremu za korišćenje sredstava fondova Evropske unije. Do kraja iduće godine očekuje se akreditacija radi dozvole za raspisivanje poziva.

On je na sednici predstavio programiranje mera diversifikacije ruralne ekonomije za IPARD fondove 2014-2020. Investicije će obuhvatiti rekonstrukciju objekata i nabavku nove opreme za skladištenje, preradu i pakovanje primarnih poljoprivrednih proizvoda, šumskih plodova i lekovitog bilja i vina i rakije. Investicije se usmeravaju u konverziju proizvodnje prema gajenju koza i ovaca za proizvodnju mleka, gajenje gljiva, bavljenje pčelarstvom, gajenje lekovitog, začinskog i aromatičnohg bilja.

Biće podržane i nepoljoprivredne delatnosti na selu, kao što su izgradnja, rekonstrukcija i adaptacija autentičnih tradicionalnih objekata (smeštajni i ugostiteljski kapaciteti, vodenice, vinski podrumi, valjarice), zatim, razvoj rekreativnih prostora za turističke aktivnosti i očuvanje starih zanata, dodao je Mirković.

Ciljevi IPARD programa, od 2014. do 2020. zasnivaju se na prioritetima, kao što su: podsticanje transfera znanja i inovacija u poljoprivredi, šumarstvu i ruralnim oblastima, jačanje konkurentnosti i održivosti poljoprivrednih gazdinstava, promovisanje organizacije lanca proizvodnje hrane, upravljanja rizicima u poljoprivredi i restauracija, očuvanje i jačanje ekosistema povezanih sa poljoprivredom i šumarstvom, kao i promovisanje socijalne inkluzije, smanjenja siromaštva i ekonomskog razvoja u ruralnim oblastima.

Novina u odnosu na dosadašnji program jeste što proizvod može biti nepoljoprivredni, zatim obezbedjena je veća podrška za mlade farmere, zajedničke i integrisane projekte, investicije u oblasti sa prirodnim ograničenjima, kao i investicije u European Innovation Partnership. Za razliku od dosadašnjih prioriteta, medju kojima je bilo povezivanje više regiona i institucija, potenciraće se na stvaranju mikroregiona.

Savetnik u Udruženju za poljoprivredu PKS Nenad Budimović predstavio je članovima Grupacije HACCP sistem u seoskim domaćinstvima koja pružaju ugostiteljske usluge. Tradicionalni metod spremanja hrane mora da bude u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane i dobrom higijenskom i proizvodjačkom praksom, iako, prema rečima Budimovića, primena HACCP sistema ne obavezuje na sertifikaciju. Iskustva na terenu pokazuju da je neophodna edukacija inspektora i seoskih domaćina.

Inspekcija bi tebalo da bude preventive, a ne kazna i obeshrabrenje za seoske domaćine. Međutim, nedostaje dobar pravilnik i procedura koji bi utvrdili listu prioriteta koje inspektori kontrolišu, istaknuto je u diskusiji članova Grupacije. Jedna od mogućnosti unapređenja turističke ponude ruralnog područja jeste formiranje klastera, rečeno je na sastanku.